Владимир Красић, књижевник

Насловна Владимир Красић, књижевник Човек из једног комада Књиге Књижевна радионица "Владимир Красић" Фото галерија На претраживачу Звучни записи Контакт

III

ЛЕГЕНДА О ПЧИЊСКОМ ИСПОСНИКУ

На тридесетом километру од Бујановачке бање “ВРЕЛО” налази се манастир Свети Прохор Пчињски. Стар више од девет стотина година, овај манастир обгрљен реком Пчињом и столетним шумама планина Рујан и Козјак, чини хармоничну целину са бујановачким природним лечилиштем “ВРЕЛО” у коме се точи чудесна лековита минерална вода под именом ПРОХОР. Вода која се добија са дубине од близу 800 метара значајна је не само за лечење већ и за добар сан. Али, најбоље је о томе консултовати стручњаке. Ми само да кажемо да је пред спавање добро попити чашу ове чудесне воде и преноћити у прелепом Конаку манастира.
У овом јединственом амбијенту модерни човек заиста може да потражи одмор за душу, окрепљење за тело, место за стваралачки рад.

          У склопу ревитализације комплетног манастирског здања, преуређен је и његов конак који пружа изванредне услове за верски, конгресни, стационарни и транзитни туризам. Наравно, и за проверу онога о чему ће бити речи о овом чудесном месту које је доступно свима који желе да га посете.
          Манастир Свети Прохор Пчињски нуди гостопримство какво се на другом месту тешко може срести. Није само реч о удобном смештају у гостинским собама опремљеним старинским намештајем, каминима, разаним модерним уређајима (купатилима, телефонима, радио апаратима, телевизорима), јединственој трпезарији, средњевековној пекари која и данас пече хлеб, воденици старој више од сто година чија четири камена покреће река Пчиња, чувеним манастирским јелима и пићима, већ, пре свега, о сусрету са богатом православном традицијом и ризницом српске историје и културе.
          Манастирски конак има сто лежаја, са помоћним 120 ( дванаест апартмана, две једнокреветне собе, 22 двокреветне и осам трокреветних ). Ни једна стамбена јединица није слична другој. Приликом обнове конака сачувани су сви простори, холови, доксати, чардаци, тремови и собе у првобитном облику. Сав храстов грађевински материјал, који је и после 140 година остао у добром стању, задржан је. Уместо грађе од буковог дрвета, коју су уништиле влага и црвоточина, постављен је материјал од јеловог дрвета. Замењена је готово сва фасадна и унутрашња столарија, плафонске и подне облоге, с тим што су сачувани сви облици старе занатске декоративности. Бетон је као грађевински материјал потпуно избачен.
          Када је конак ревитализован, а собе опремљене за дочек гостију, кревети супокривени народним ћилимовима а подови застрти шареницама. Шаре на неким од ћилима старе су више векова. Може се с правом рећи да конак манастира Прохор Пчињски поседује данас једну од највреднијих збирки ћилима и шареница код нас и чине простор у коме се дивно сања.
          Услужни капацитети конака су велики - 600 места, а састоје се од главне и монашке трпезарије, велике летње терасе и воденице.

ВЕЧНО КАНДИЛО МАНАСТИРА

            Још пре десет векова козјачко - рујански простор био је место духовних подвига многих испосника међу којима је најзначајнији Прохор Пчињски, по коме ће цео овај крај добити име - ПРОХОРОВО.
          Манастир Свети Прохор Пчињски подигао је византијски цар Роман Диоген Четврти. Градио га је две године - од 1068. до 1070. Од постанка до данас он је активан манастир. Ускоро ће готово један миленијум како у њему не престаје да гори кандило овог свеца. Од деветог века на овамо овде се сваког дана и вечери одржава богослужење. Јутрење почиње у 7, а вечерње у 19 часова.
          Легенда каже да је у давна времена у овом крају живео младић дивне душе и тела. Био је син богатих родитеља. Једнога дана одбацио је све сласти овоземаљског живота и отишао у непрегледну шуму. Тамо је пронашао пећину где се дан и ноћ молио Богу. Ту, у испосници, пустиножитељ Прохор провео је 32 године. За његову усрдност Свевишњи га је обдарио даром пророштва.
          Једног дана Прохорову молитву прекинула је преплашена срна. Бежећи испред стреле моћног византијског војводе Диогена, она је спас потражила од пустињака. Кад је Диоген допао за срном, и угледао старца у дроњцима, обраслог у дугу белу браду и косу, препао се и почео да бежи.
          - Не бој се, Диогене! Не бежи. И ја сам човек - рекао му је Прохор.
Ловац се повратио, а старац му је казао:
          - Синко, теби је Господ наменио да седиш на престолу цара Константина. Зато пожури у Цариград, тамо ће бирати владара. Ти ћеш постати цар. А кад будеш узео царску круну, сети се овог старца и његовог пророштва.
          Прохор је ускоро умро. Његову душу однели су анђели пред лице Господње. А тело његово лежало је у пустињи, на планини Козјак.
Народно предање каже да се Прохор цару Диогену јавио у сну. Рекао му је: “Диогене, зашто си заборавио ловачко одело и ремен пустињака”. Цар се одмах сетио испосника и сутрадан пошао да га тражи. Али, није успео да га нађе. Опет му се у сну јавио Прохор, рекавши: “Пођи, Диогене, према северу од пештери Нагоричанске, и усред Козје планине угледаћеш белог орла, где узлеће и слеће у пећину. Ту ћеш ме наћи”.
          Идући тим путоказом, цар је пронашао испосницу у којој је било тело Прохорово. Понео га је с намером да га сахрани у Цариграду. Али кад су стигли до реке Пчиње, мазга, која је тело носила, стаде и не хтеде даље. Тада су, каже легенда, спустили ковчег на земљу, и више нису могли да га подигну. Цар је то протумачио као вољу божју. Наредио је да се на том месту сахрани испосниково тело и подигне црквица посвећена преподобном Прохору кога народ уз реку Пчињу назва - ПЧИЊСКИ.

ПРИЧЕШЋЕ ЗА КОСОВСКЕ ЈУНАКЕ

            У време првих Немањића ( Стевана и Вукадина ) манастир Прохор Пчињски прелази у српске руке. Нарочиту пажњу посвећује му краљ Милутин. Он је почетком 14. века ( између 1309. и 1316. године ) обновио манастирско здање, о чему говори и опека у зиду цркве, на којој је исписано име Саве Трећег, архиепископа Српског. У доба цара Душана област са манастиром Светог Прохора Пчињског била је под управом Јована ОЛИВЕРА, а при крају Душановог царства, као баштину добио је Дејан ЖАРКОВИЋ. После његове смрти Пчињом владају Жарковићеви синови Драгиша и Константин ДЕЈАНОВИЋ. Дејановићи су касније постали турски вазали. Од тада, са мањим прекидима, за време деспота Стевана ЛАЗАРЕВИЋА, манастир је био под Турцима.
          Предање каже да је кроз манастир Свети Прохор, на путу за Косово, 1389. године прошао кнез Лазар и овде причестио сву војску. Неки истраживачи тврде да је кнез Лазар подигао и обликовао трем на задњој страни цркве.
Иако под влашћу Турака, манастир Свети Прохор током 15. и 16. века, представљао је значајни културни центар у коме су преписиване и штампане црквене књиге. Овде је 1878. године била ручна штампарија направљена од дрвета. Захваљујући томе што је манастир био по страни од главних непријатељских удара, у манастирској тишини могли су радити преписивачи, илуминатори, калиграфи и орнаментисти. Овде је постојала и школа за црквено сликарство и иконографију, као и монашко, односно свештеничко училиште. Манастир је био познат по богатој библиотеци о којој говоре многи библиографи. Године 1841. у великом пожару, нестале су многе књиге. Део богатог књижног фонда - разнет је широм света. Књиге из манастира Свети Прохор Пчињски доспеле су у Русију, Грчку, Немачку... Неке од њих данас су у Народној библиотеци у Београду. За ово светилиште с правом се може рећи да је било велико културно жариште не само у доба моћи српске државе, већ и у вековима ропства.
          Манастир Свети Прохор Пчињски налазио се у средишту српских средњевековних земаља. Био је окружен венцем православних храмова и светилишта. У Старом Нагоричану је црква Светог Ђорђа, задужбина краља Милутина. У Младом Нагоричану браћа Дејановићи подигли су цркву којој су такође дали име Светог Ђорђа. Ту је манастир Карпино, задужбина деспота Дејана, па манастир Јоакима САРАНДИПОРСКОГ - ОСИГОВСКОГ, задужбина краља Милутина, манастир Псача, недалеко од Криве Паланке, задужбина Севастократа Влатка, манастир Лесново, задужбина Јована ОЛИВЕРА, манастир Матејче, задужбина царице Јелене и сина јој Уроша... Од Прохора Пчињског Грачаница је удаљена само 30 километара. Мало даље је Пећка патријаршија...

МОЛИТВА ЗА НАРОД

            Први сакрални елемент на простору који заузима здање манастира Светог Прохора Пчињског подигнуто је пре девет векова. Темеље, као што смо рекли, ударио је византијски цар Диоген Четврти. Садашња велика црква изграђена је 1898. године “трудом тутора Недељка и попа Јована који од народа прилог сакупише”. Подигнута је на остацима старе цркве од које је сачуван источни део. Њега је подигао краљ Милутин. У том делу је гробница Светог Прохора са његовим моштима.
          Црква манастира Светог Прохора Пчињског зидана је декоративном опеком и каменом у најбољој традицији византијске архитектуре. У олтару су сачувана два слоја фресака, први вероватно из доба краља Милутина ( с почетка 14. века ) а други, с краја 15. века.
          Приликом конзервације откривени су остаци фресака који датирају и пре 14. столећа. Ове фреске имају високе ликовне и иконографске вредности. Најбоље су очуване фреске из 15. века и представљају наше најбоље зидно сликарство из турске окупације.
          Конак манастира Светог Прохора Пчињског подигнут је, по угледу на хилендарски, 1854. године. Томе су кумовали практични разлози. Требало је негде сместити силан свет привучен причама о исцелитељским моћима пчињског свеца. Друге није било, него подићи велики конак са пратећим објектима. На челу тог прегнућа били су “поп Анте са Хаџи Михајлом, тутором манастирским”. Они су повели народ, сакупили прилоге и подигли конак. Бригу о његовом одржавању преузео је, потом, еснаф занатлија.
Највећу пажњу посетилаца овог светилишта изазивају мошти Светог Прохора и његова испосница до које се стиже стазом за коју кажу да је њоме прошао цар Диоген Четврти.
          Светац је живео у једној пећини, у долини козјачког потока Дедовица, одакле пуца поглед на бескрајна планинска пространства. Тражећи лека, овде од памтивека долазе људи из разних крајева. Они који немају душевни мир, они којима је оштећено телесно здравље, они који немају порода и они који немају добар сан долазе баш овде. Зарад тога је и цела ова прича. Али, овде долазе и они којима деца “нису трајна”. Обичај је да се уђе у испосницу, запали свећа, изговори молитва, остави неки лични предмет, метални новац...
Жене нероткиње и оне којима би деца рано умирала обилазиле су један велики камен поред саме испоснице. Пењући се и силазећи са ове стене, молиле су свеца да им благослови утробу и сачува пород.
          Народ пчињског краја верује да су мошти свеца Прохора чудотворне. У олтарском делу манастирске цркве налази се Прохорова гробница. Ту је сандук од храстовог дрвета са ћивитом светог оца. У зиду, изнад сандука је мало удубљење, колико за прст, које је увек помало влажно. Многи верују да ту истиче Свето миро које лечи разне болести, а нарочито “ушобоље и очобоље”. Додирујући руком ово место, походници манастира верују да ће на њих прећи исцелитељска моћ једног од највећих и најстаријих хришћанских светаца.
          Изнад самог сандука са ћивитом је кандило Светог Прохора које, као што смо рекли, гори непрекидно више од 900 година.
Житељи пчињског краја сваког 1. новембра славе Дан Светог Прохора. Тада своје дарове прилажу на олтар. Ако се манастиру дарује теле, јагње, јаре - обичај је да дародавац са даром обиђе три пута око цркве. Тог дана манастир припрема заједнички оброк за све посетиоце. Сече се славски колач. Ако црквена слава пада у дане поста, припрема се посни пасуљ. Ако пада у мрсне дане, на ритуалан начин коље се теле. Здравља ради, сваки учесник ове славе узима по залогај - два. народ верује да све што је било у додиру са Светим Прохором - лековито постаје. И црква, и гроб, и испосница.
          Манастир Свети Прохор Пчињски налази се на вододелници двају морских сливова. Одавде воде отичу на две стране. Једне на југ, у Егејско море, друге на север, у Црно море. Овде се мешају две климе: средоземна, која долази долином Вардара и Пчиње, и континентална, коју одређују планински масиви Рујна и Козјака. Цело Прохорово је у ствари гигантска ваздушна бања у којој се врло брзо опорављају људи са дисајним проблемима и лакшим поремећајима неуровегетативног система. Овде се, заправо, најлепше спава и сања. Зато и многи верници а и атеисти походе овај крај да се опораве и увере у његову чудотворну моћ.

ПРИЗИВАЊЕ СНОВА У СВЕТИЛИШТУ

.         Милица из Београда је студент пете године медицине у Београду. Снови је занимају још од малена. Много је читала о овој проблематици али никако није успела да пронађе право решење. Није била начисто да ли верује у Бога или не. Тек, призивала је Бога по потреби. Ишла у цркву из радозналости и страха да не погреши што, као и сав други свет, почешће не потражи мир тамо где га може наћи. И, тако је одлучила да оде у манастир СВЕТИ ПРОХОР ПЧИњСКИ.
          Онако како сви раде запалила је свеће, прво за живе а затим и за мртве. Одлучила је да проведе ноћ у конаку. После вечере у ресторану где је пробала најлепша домаћа јела и здраву храну са Козјака узела је мали апартман.
          Ујутру је сва срећна испричала да је први пут имала прелепе снове. Заправо, будући лекар из Београда доживела је праву катарзу. Јесења топла ноћ са отвореним прозорима и ваздухом који се “може на кришке сећи”, смирена и потпуно спокојна имала је прилику да у сну види ватромет боја и много тога што јој се догађало док је била девојчица. Није Милица желела да јој било ко тумачи снове. Једноставно, хтела је да провери да ли амбијент може да допринесе да се “човеку који не сања” сан врати.
          Од тада Милица кад год може и има времена и потребу одлази у манастир подно Козјака да допуни своје батерије, надише се лепог ваздуха и врати својим сновима. Она је сада лекар а причу о сновима сама приповеда.

ЉУДИ И АМБИЈЕНТ: Метафорични мост
Рене Маргит: “Галконде”

НЕСВАКИДАШЊИ
СНОВИ

            Највећи број снова прати свакодневни живот, њих се не сећамо или их брзо заборављамо, али постоје снови које називамо “великим”, који се не заборављају и имају шири значај. Они се углавном препознају по оном унутрашњем осећању које имамо када се пробудимо. Многи их називају чудним, мада је боље рећи да се ради о необичним или несвакидашњим сновима. Њих је тешко задржати само за себе и обично постоји потреба да их некоме испричамо. Тада се јавља други проблем, околина није увек расположена да нас саслуша још мање да нас разуме, али је зато увек спремна да нам се подсмехне. Није лако увек наћи саговорника па многи са зебњом у себи носе сећање на те снове мислећи да се то дешава само њима. Такви снови и они који се настављају сновиђењем, када више не знамо где престаје сан и почиње јава, носе у себи нешто истинито и заслужују да буду протумачени до краја, кажу психолози.
          Садржај сна зависи и од психофизичког стања у којем се налази особа која сања. Сви наши успеси и неуспеси, радости и жеље, страхови и бриге могу бити предмет сна који се налази пред нама. То представља код тумачења снова и највећи проблем. Тешко је увек са сигурношћу препознати да ли сан изражава жељу и њено испуњење, обичан страх, бригу или је то продор у непозната унутрашња или спољна збивања.
          Многи су приметили да им се исти или сличан сан понавља више пута. Такви снови ретко када носе неку поруку па нас понављањем опомињу да треба потражити решење. Обично се односе на неки проблем, конфликтну ситуацију из ранијег периода која још траје, која нас оптерећује а чије решење одлажемо. Сан понекад нуди могућност како изаћи из таквих ситуација али у оваквим случајевима очигледно он не може то да реши. Потребно је да се на јави суочимо са тим проблемом и његовим разрешењем нестаће и ови снови.
Велики број снова оставља у нама неугодна расположења и осећања. Зато се и најчешће говори о сновима и симболима који имају неповољно значење. Њих је највише у сановницима. То није случајно. Сећање на ове снове је јаче, оно што је мучно погађа нас више од онога што је пријатно и зато се дуже памти. То могу бити снови опомене и упозорења. Они поручују да треба мењати нешто у нашем животу или да спремније дочекамо догађаје који могу да нас непријатно изненаде. Могу нам указати и на неку притајену болест, посебно болест психичке природе, које још увек нисмо свесни или не бар у тој мери свесни опасности која нам прети.
          Неразумевање снова и погрешна тумачења доводе до тога да их се многи плаше. Мада некад непријатни, они су ипак ту да нам помогну и омогуће да кроз живот корачамо сигурније. Аутор текстова о сновима СИНИЗИЈЕ из Цирене још је у четвртом веку написао: “Време које нам је подарила природа за одмор доноси нам, заједно са сном, много драгоценији добитак него што је сам сан. Та природна нужност постаје извор уживања и ми не спавамо тек да бисмо живели, већ да бисмо и научили живети добро”.
         - Сањао сам често, али многе снове нисам волео. Као да ме неки предзнак опомињао: да ли сам у свему онакав какав себе видим, говорио је наш Нобеловац Иво АНДРИЋ.
         А Лаза КОСТИЋ је певао:
“Од јаве си ково снове,
сад од снова јаву вези!”

ХИПНОС И ТАНАТОС - БЛИЗАНЦИ

            Комедиограф Бранислав НУШИЋ, шалио се на рачун снова:
“Сан треба да се регулише дугметом. Па када човек хоће да сања нешто лепо, он, молим фино, окрене дугме на једну страну, када хоће нешто да га уплаши он окрене дугме на другу страну. А шта ћемо када би се то дугме покварило? Јаој си га онда нама...”
          Стари Египћани веровали су да Бес, бог снова, шаље добре снове и контролише демоне. Да би му удовољили морали су да изговарају на десетине молитви, формула и бајалица и носе амајлије као заштиту од злих сила.
          На једном древном папирусу остало је забележено да ће БЕС услишити молбу за добар сан, ако се она напише мастилом од крви голубице, дудовог сока, кишнице, цинобера и мирте.
          Свештеници и свештенице у египатским храмовима и пророчиштима у Мемфису, Кимуни и Теби изводили су посебне обреде и церемоније како би дозвали богове да кроз снове и визије помогну болеснима. Снови оздрављења призивани су молитвом и постом.
          Веровања у моћ снова Египћани су преузели од старих источних цивилизација, да би их од њих наследили антички Грци.
Да су снови дар богова веровали су и Грци, као и да душа у сну путује и доживљава авантуре којима се припрема за загробни живот. У грчкој митологији су чак БОГ СНОВА ХИПНОС и бог смрти ТАНАТОС - близанци. Снове старих Грка, као и Египћана угрожавали су демони. Од њих су се штитили травама, амајлијама, магичним речима, молитвама и бајалицама.
          У народу је било врло популарно тумачење снова. Свештеници и чаробњаци били су упућени у то који је сан добар, а који лош. Поруке из добрих снова имале су практичну примену у животу, а сневачи ових лоших морали су да прођу обреде прочишћења да би избегли злу судбину. Највећи антички песник, ХОМЕР, говорио је да снови улазе кроз две капије - од слоноваче и рога. Кроз капију од рога улазе они добри и истинити, док снови који варају и замагљују улазе кроз капију од слоноваче.
          Спавање и сан поштовани су као светиња јер су представљали тајну која их је спајала са боговима. Да би се снови подстакли коришћени су тамјан, дроге, траве, медитација, хипнотичке вежбе и пост.
          На посебној цени били су храмови у којима се лечило помоћу снова. Били су посвећени Асклепију, богу исцељења, за кога се претпоставља да је заиста постојао и живео око 1100. године пре наше ере. У његово време, веровало се да су снови основ физичког, психичког и духовног развоја и здравља. Најпознатији храм посвећен богу исцељења налазио се у Епидаурусу.
          Болестан човек у античкој Грчкој прво би тражио савет у пророчиштима, обраћао се читачима судбине и траварима, обилазио света места и приносио жртве боговима.. Тек када му све то не би помогло за помоћ се обраћао АСКЛЕПИЈУ. Храму исцељења имали су приступ само они пацијенти којима се Асклепије јавио у сну.
          Да би се визија бога излечења болеснику јавила док спава морао је да се придржава посебног режима живота, да се прочисти помоћу лековитих трава, држи дијету, медитира, проводи сате у самоћи. Болесници би спавали под ведрим небом, како би се предали моћи месеца, а затим купали у потоку очишћеном од камења и смећа. Обавезно је било уздржавање од секса, слушање свештеника у храмовима и тражење помоћи од богиња Астарет ( држи моћ живота ) и Софији ( богињи мудрости ).
          АСКЛЕПИЈА се у сну јављао или својим ликом, или као змија која му је била заштитни знак. Да ли је сан био веродостојна улазница у храм исцељења одлучивали су свештеници. Да би се у сну излечили болесници су у храму радили физичке вежбе, слушали музику, гледали драме, приносили жртве. Храм је био осветљен свећама, украшен Асклепијевим статуама, а по њему су гмизале змије. Садржаје снова болесници су препричавали свештеницима који су их упућивали како да им се што пре искаже бог исцељења.
          На зидовима старогрчких храмова посвећених богу Асклепију исцељени су остављали поруке захвалности. У најпознатијем оваквом храму у Епидаурусу остала је захвалница човека из Тебе који је патио од ваши.
Њега је Бог у сну прво скинуо, потом узео метлу и помео ваши. Када се пробудио напасти више није било.
          Сличну улогу коју су имали у животу древних народа снови и данас имају за нека примитивна и урођеничка племена у Азији, Аустралији и Африци. Абориџини, рецимо, којима је западна цивилизација умногоме променила живот, и даље придају огромну важност сновима. Они верују да су духови бића која су створила свет и да живе у природи, сакривени у рекама, језерима, планинама и дрвећу. Ови духови предака и митска бића за њих представљају ВРЕМЕ СНОВА, са којим су у сталном контакту кроз своје снове. Абориџини верују да енергију коју им духови шаљу кроз снове могу да користе у свакодневном животу.
          Једно од најстаријих и највећих јужноафричких племена, племе ХУЗА, преко снова одржава контакт са сенкама духова, који помажу, саветују, лече. Верују да се дете или човек који спава не сме будити, зато што тада разговарају са сенкама. Ако неког припадника овог племена у сну уједе пас, то значи да се сенке са њим свађају. Мора им понудити пиво, како би му у следећем сну сенке објасниле зашто су љуте, а он онда на јави поправио своје понашање.
          Готово целокупна култура СЕНОИЈА, урођеничког племена које живи у Малезији, заснована је на сновима. Своју децу од како проговоре уче да причају о оном што су сањала, прво са члановима породица, а потом и са осталим припадницима племена. Они, чак, носе одећу у бојама које су видели у сну, певају песме, разговарају са пријатељима, завршавају послове по препорукама из снова. Тумачења снова помажу им и у одлукама важним за читаво племе.

ЈЕЗИК СИМБОЛА

            Аутор књиге “Продор у свет снова”, између осталог, бележи:
“Крај сна је често поучан, на крају се обично личностима из сна догоди нешто што ситуацију на почетку и догађаје у средини чини објашњивим. Као што је ЈУНГ приметио понекад се чини да цео сан води ка једној централној чињеници која се открива на крају сневања”.
          Трагајући за материјалима и списима везаним за снове користили смо и нека објашњења и сазнања из књиге НОВИ САНОВНИК
(тумач снова ) коју је за сарајевску “Свјетлост” приредио Ђорђе ПРОТИЋ. Заправо у свим књигама у којима се аутори баве тумачењем снова све се базира на фундаменталним знањима и сазнањима утемељивача психоанализе. Нека објашњења и тумачења погледали смо и у ТУМАЧУ СНОВА ( са хороскопом ) загребачке “Епохе” и многе друге.
          Језик симбола је свуда исти или је “препричан на свој начин”. Уосталом ако би се баш језик симбола разликовао у битним претпоставкама тумачења онда много тога у самом тумачењу не би било тачно. Иначе, “списак ствари које су у сну приказане”, најбоље је објаснио ФРОЈД. А тај списак није изузетно велики: Човеково тело као целина, родитељи, деца, браћа и сестре, рођење, смрт, нагост... Најтипичније приказивање човекове личности као целине обично је у виду куће. Знам пацијенте који су задржали архитектонску симболику тела: којима стубови значе ноге, свака врата подсећају их на неки телесни отвор... Собе у сну већином су женске особе. Куће са глатким зидовима су мушкарци, а са испупчењима и балконима - жене.
          Родитељи се у сну јављају као цар и царица, краљ и краљица или као неке друге угледне личности. Мање нежно сан поступа са децом, браћом и сестрама. Они се симболично представљају као мале животиње, као гамад”.
Рођење се, према ФРОЈДУ, приказује неким односом према води; умирање у сну је одлажење на путовање; нагост, однос према хаљинама и униформама.
          Однос сексуалног живота приказан је богатом симболиком. Симбол мушкости су хладно и ватрено оружје, мотка, авион, шешир, кишобран, штап, змија, број три, огртач... Симболи женствености су: баште, цвећњаци, бродови, кутије, посуђе, пећи...
          Испадање или вађење зуба означава кастрацију, а сексуално уживање представљено је као јахање, пењање или силажење низ степенице или мердевине.
Свему овоме ФРОЈД опрезно додаје:
          “Сваки елемент сна може представљати и нешто супротно. Никад се не зна треба ли прихватити једно или друго, о томе одлучује тек целина. Смех може да буде израз најдубљег очајања, а идеја о смрти да се претвори у комичну сцену”. Понекад и снови кратки као трен шаљу моћне поруке! У бестселеру “ПРОДОР У СВЕТ СНОВА” амерички психотерапеут др Гејл ДЕЛЕЈНИ наводи сан једне жене у коме огроман ваљак гази њеног мужа. На јави ова жена била је љута “као пушка”на супруга и то расположење пренела је у сан.
          Друга жена сањала је да јој отац бетонира тело. То је повезала са горком успоменом из детињства, на сексуално злостављање које је доживела од оца. Као одрасла због тога се осећала неспособном да ужива у сопственом телу, патила је од булимије и повраћала после сваког сексуалног односа. Др Гејл ДЕЛЕЈНИ наводи још један њен сан:
          “Вампир ми пије крв. Ја протестујем. Он каже: Мораш ми дозволити, тако смо се погодили”.
          Вампир је подсећао на оца и остале мушкарце који су били попут њега, сматра др Делејни. Погодба у сну подстакла је да увиђа шта то добија, или се нада да ће добити ако “дозволи вампирима да јој сисају крв”.
          О упечатљивим порукама из кратких снова у овој књизи има још примера:
          “Мушкарац који је сањао да краде кола свом најбољем пријатељу, одмах је увидео паралелу са жељом да има љубавну аферу са његовом женом. Тежак осећај кривице који је у сну имао због крађе кола, навео га је да одустане од афере. Један други мушкарац сањао је како поново креће на факултет и био је пун наде да ће овога пута добро проћи, што је повезао са чињеницом да је добио нови посао, на коме ће имати шансу да се докаже, обзиром да је на претходном сам себе саботирао. Трећи сневач се тргао из сна у коме је пропустио прву недељу на новом послу. Помислио је да се то односи на чињеницу да је недељу дана пре тога измислио изговор да не оде на прву сеансу психотерапије са својом женом”.
          За неке људе снови су само бизарне и бесмислене илузије. Међутим, свако од нас је барем једном доживео да увече легне са проблемом, а ујутру се пробуди са решењем.
          - Пошто сви здрави, нормални и продуктивни људи сањају не можемо снове сматрати само оруђем за дијагнозу и лечење ментално болесних људи - објашњава у “Вечерњим новостима” Зорана АНДРИЋ, клинички психолог, која је укључена у рад Центра за групну анализу снова “АНИМА” из Београда. - Сви поседујемо унутрашњег саветника за решење емотивних и практичних проблема у облику ума који сања. Сањамо да би одржали своју менталну и емотивну равнотежу.
          Зорана АНДРИЋ истиче да добар део најновијих истраживања иде у прилог теорији коју је пре много година поставио неуролог Хјулинс ДЕКСОН. Он је тврдио да нам спавање омогућава да бришемо она сећања на догађаје претходног дана које не морамо да памтимо и да забележимо оно што је за нас од неке важности. Као што, рецимо рачунар, “чува” оно што желимо да задржимо за стално коришћење и “брише” оно што смо установили да нам више не треба.

СНЕВАЧ КАО НАЛИВПЕРО

-        Сан је, међутим, много више од тога и већина снова уопште није бесмислена, каже Зорана АНДРИЋ. - Према једном другом мишљењу снови су важни за равнотежу и неравнотежу у нашем емотивном животу. Они као да коментаришу наше свесно стање језиком који се, понекад, може протумачити. Кроз наше снове психолози или психијатри, често могу добити слику о нашем карактеру, нашим побудама и стању нашег умног и емотивног здравља.
Николо ПАГАНИНИ је о својим сновима говорио:
-        Музика, музика, чујем је и када спавам! Чим је не чујем, знам да сам болестан!
А, Јосип СЛАВЕНСКИ, додаје:
-       Увек сам у сну чуо музику. Моћне оргуље које величанствено носе све, као оркан, и ја у том олујном ветру.
          - Не волим снове, говорио је Генерал ДЕ ГОЛ. - Они ми личе на нешто изван мене, на неки другачији говор симбола, а то није у природи мојој, ја сам за чврсто стајање на тлу.
          Винстон ЧЕРЧИЛ је, пак, мислио да сан може да буде варка:
          - Политичар не сме да сања! Његове очи морају да буду широм отворене. Иначе, сан може да буде велика варка. Бар за политичара. Такви мора да сањају само будни.
          Следбеници Фројда, али и они који се са њим нису слагали, заједно су дошли до закључка да постоје типични снови који се могу поделити у више категорија. Амерички научници су снове поделили у седам група најтипичнијих.
          То су снови о богатству, о путовању, о падању, прогањању, заседама (замкама и клопкама ), о фрустрацијама и снови о несталој деци.
Иначе ПЛАТОН је на свој начин говорио о нагонима када један део душе спава:
          “Тада је човек способан на све, јер је ослобођен и далеко од стида и разума. Нема лудости и безочности коју не би починио”.
          Фантастичне слике и догађаји који се јављају у сновима разликују се код сваког сневача. То наводи на мисао да готово у свима нама постоје два бића: једно које живи у свакодневном свету и није нарочито свесно, да се разликује од већине других људи и друго које себе види потпуно различито од свих других.
          - Васпитањем нас уче да занемарујемо своје природне нагоне и тако “изгубимо везу са самим собом” како се то у народу каже сматра Зорана АНДРИЋ, клинички психолог из Београда.
С нови су можда поруке из тог изгубљеног света “субјективног ја”. Нажалост, те су поруке шифроване. То не треба да нас чуди јер снови потичу, или изгледа да потичу, из дубине наше психе. Примамо их не позвавши их, али они нам у сваком случају долазе јер морају, а сила која стоји иза њих је готово неодољива. У сновима, хтели ми то или не, разговарамо сами са собом и било би добро да их ослушнемо!
          Сан нам носи обиље слика и важно је схватити да самог сневача у њему могу представљати и други људи, па чак и предмети.
          Тако у сну можете разговарати са пријатељем и размишљати како сте истовремено то и ви и ваш пријатељ. Сневач у сну може да се јави као неки предмет или воћка. Оно што се догађа том предмету, однос људи према њему, може да буде од значаја у дешифровању сна. Тај предмет је, наравно, обично у вези са сневачем. Тако на пример, писац у сну може да постане перо или рукопис.
          - Фројд је за оно што се догађа у оваквој врсти снова називао померање, објаснила је у фељтону “Вечерњих новости” психолог Зорана АНДРИЋ. - Важно је запитати се каква су била осећања у сну - осећање среће, страха забринутости, моћи или угрожености. Ако се потрудите да разумете језик сна сигурно ћете препознати или повезати та осећања из сна са реалношћу. Она говоре вероватно нешто важно о вашим реакцијама на свакодневне ситуације.

МАЛИ РАЗГОВОР О ПРЕКОГНИЦИЈИ

            Тражећи објашњења за многе појаве везане за сан прелистали смо и многе бројеве часописа “ТРЕЋЕ ОКО” и у њему пронашли занимљив парапсихолошки појмовник у коме је кроз измишљен разговор испричано неколико занимљивих прича.
          Да ли је прекогниција исто што и предосећање?
Безмало. Цонцисе Оxфорд Енглисх Дицтионарy дефинише прекогницију као “( наводно ) знање унапред, нарочито о стварима натприродне врсте”.
          Да ли стављање између заграде речи “наводно” значи да су све то најобичније којештарије?
Аха, али чињеница је да су многи славни људи могли да предвиде будућност.
          Да ли ми говоримо о чувеним људима, или о чувеним “ћакнутим” људима?
          О чувеним, као што је био Абрахам ЛИНКОЛН

          Шта је он видео?
          Три дана пре него што ће умрети, Абрахам ЛИНКОЛН уснио је како је посетио Белу кућу да присуствује сопственој сахрани.
Ш тета што није уснио и позориште у којем је био убијен?
          То је тачно, али супруга генерала Јулисиза с. ГРАНТА имала је баш такав сан. Спречила је свог мужа да оде на ту позоришну представу. Кад су ухватили Линколновог убицу, Џона ВИЛКСА БУТА, у његовом џепу пронађен је списак људи које је он намеравао убити, међу њима и име генерала ГРАНТА.
          Али, то су напросто уобичајене приче о сновима. Има ли било каквих чврстих доказа о људима који су могли да предвиде будућност?
          Да. На дан 28. априла 1959. године спиритистички медијум Спенсер ТОРНТОН из америчког града Нешвила исписао је имена три коња на парчету папира које је, непрочитано, било стављено у један коверат, а затим запечаћено и похрањено у сеф Треће националне банке . Био је то његов покушај да именује прва три коња у Кентакијском дербију који је одржан 2. маја 1959. године. Четвртог маја коверат је био отворен у присуству два банчина потпредседника. Забелешка је тачно предвидела редослед прва три коња.
Шта се десило са Торнтоном?
          Умро је сиромашан, у петој деценији живота.
          Значи, то је био само случајан погодак.
И помислио сам да ћеш то да кажеш. Али, интересује ме да ли ћеш моћи тако лако да “откачиш“ и случај госпође Лесли БРАУН.
          Шта је та дама тако значајно учинила?
         На дан 1. јуна 1974. године, око 12 часова, она је седела на својој софи у Клиторпу кад јој се пред очима изненада указала телевизијска вест о џиновској експлозији у једној хемијској фабрици у Фликсбороу.
          И, шта се десило?
          Експлозија се догодила тек у 16,53 тог поподнева.
          Претпостављам да треба да јој поверујемо на реч?
        Да, на њену реч и реч три њене пријатељице са којима је телефоном разговарала непосредно након што јој се приказала она телевизијска вест.
          Када је најмање вероватно да ће се прекогниција остварити?
Кад купиш срећку лутрије са бројевима који су ти се у сну приказали.
          А када је највећа вероватноћа да ће се остварити?
Кад помислиш да ће ти твоја банка ускоро послати опомену да си ушао у “црвено”.
Које је најнаучније објашњење прекогниције?
Хемикалије у мозгу: неки људи имају праву врсту, а неки не...
          Ипак, хемијска супстанца за прекогницију још није пронађена. Постоје парапсихолошке функције - интуиција, на пример.
          Ето, мало смо “терали шалу” са примерима који су истинити. Наравно, жеља нам је да читаоца натерамо да мало размишља и снове тумачи помало и сам, а и уз помоћ нашег САНОВНИКА који је, ето, скуп добрих искустава људи који се проблемом сна баве убеђени да у овој области владају основним знањима за феномен сна и имају шифру за ноћне записе.

ОНО ШТО СЕ НИКАДА НЕ САЊА

            Можемо ли рећи да има нешто што човек никада не сања ?
Јасно је да човек неће сањати оно са чим никада није дошао у додир. Ипак, дешава се да човек сања нешто и чуди се - зашто је то тако, зашто је баш то сањао. Чак се јављају и такве ствари - на које никада није ни помислио.
          Упркос таквим појавама, ипак, постоје ствари и људи - као и догађаји које никада нећемо сањати.
          Можемо јасно рећи да много тога никада не сањамо, а доста тога никада нећемо сањати ма колико то желели.
          Да би се сањало потребни су одређени услови. Човек који је јако узнемирен, или чак јако запослен - по правилу неће ништа сањати. Тачније, његови снови не долазе до његовог памћења. До његове самосвести остају занавек у забораву.
          И ма људи са којима смо заједно и у сталној комуникацији па се ипак може догодити да их никада нећемо сањати.
          Приликом покушаја да објаснимо зашто смо нешто сањали увек смо постављали питање шта је претходило тој појави у сну.
          За снове се зна да имају визуелност. Тачније, своју чулност. Међутим, тешко је рећи да постоји чулност без емоција. Оне су пак тесно повезане са нашом активношћу, са нашом моториком - са кретањем. Снови имају своју емоционалност, рекли би снагу у афективном животу.
          За снове морају постојати услови за њихову појаву. Ови услови су тесно повезани са “миром” - да нас нико, док спавамо, неће узнемиравати. Ако и знамо да нас може узнемирити - тада снови могу добити одређену конотацију. То су , ипак, услови који говоре о томе шта се све може десити, зависно од услова у којима спавамо - у сну.
          Оне особе према којима смо индиферентни и само су случајни пролазници тешко да ћемо их сањати. То је бар донекле објашњиво.
          Међутим, дешава се да смо са неким провели године и године - а никада их не сањамо. Могуће је да се деси да потпуно изненада неког и нешто сањамо. Питамо се зашто је то тако? Али, не сањамо оне који су нам и драги и блиски и никада их, буквално, никада не сањамо. Садрже елементе и конфликте (емоцијалност и визуелност) са њима смо проводили много времена и опет их не сањамо!?
          Особе које су нас мучиле на известан начин, али смо ми то , ипак, знали да та њихова акција има пуно оправдање вероватно ћемо сањати. Нећемо сањати особу која је погодила истину наше подсвести, присвести и свести.

“СТРАЖАРСКЕ ТАЧКЕ” У ТОКУ СПАВАЊА

            Доказано је да мачка може чврсто да спава - а да неке функције - које се односе на њене виталне функције остају нетакнуте.
          Посебно је доказано да остају активни центри који се односе на исхрану. На одређене шушњеве, посебно оне који би били изазвани кретањем глодара мачка би се тренутно будила и била спремна на акцију.
          Доказано је да се мајка може чврсто успавати поред свог одојчета. Мајка се не буди на шумове, па и гласове око ње, али ће се пробудити и на мањи плач свог детета.
          Утврђено је да низ функција током спавања могу да се одвијају. Посебно могу функционисати одређени центри у смислу њихове инхибиције или стимулације - раздражавања. Активност “стражарске тачке” може перзистирати и ако је дошло до тога да се регије око ње налазе у “стању инхибиције”.

ЛЕТЕЊЕ И ПАДАЊЕ

          Два кључна сна у човековом животу су сан о летењу и сан о падању. Летење је моћ, живот, слобода.
          Падање - нестајање, умирање.
          Сан о летењу пун је радости, а о падању пун страха.
Пењање и спуштање низ степенице у сну, такође је карактеристично. Сневач који се пење, напредује и има успеха у животу, док силажење указује на депресију, нерасположење, осећање неуспеха.
          - Универзалност снова не значи да сви људи имају идентичне снове. Од истих елемената сваки човек прави свој оригинални сценарио који одсликава његову личност, записао је у књизи “СНОВИ” њен аутор Славиша ИВКОВИЋ из Београда. - Зато је сваки сан другачији без обзира што се односи на исту тему али је симболика препознатљива. На основу тога и по учесталости појављивања могу се издвојити неки снови ( симболи ) који се јављају као последица времена у коме се налазимо и живота који водимо.
-       Случај је хтео да моје интерсеовање за снове почне непосредно пре распада земље и кризе, каже Славиша ИВКОВИЋ. Кроз многобројне личне и телефонске разговоре могло се запазити како су се и снови мењали. Зато се дуго са великом стрепњом одлазило на спавање јер је људима у снове долазила беда, болест, немаштина. Да сан садржи социјалну симболику друштва потврдило се у многим сновима који су одражавали стање материјалног и духовног сиромаштва, проблеме везане за посао, забринутост за породицу и будућност. Снове који су изражавали овакво стање имали су и они који су ми говорили да тренутно немају већих проблема али се од колективне муке и невоље, очигледно, не може побећи.
          Оно што је највише занимало моје саговорнике било је да ли нам снови могу предсказати будућност што је и најинтересантније. Снови су давали потврдне одговоре. Можда не у толиком броју како су неки очекивали и због чега су остали разочарани, али сасвим довољно и онда када је то било потребно. У супротном то би било велико оптерећење за људе. Но не треба сматрати да је због тога значај снова мањи.
          Највише питања постављено је у вези са сањањем умрлих, нама драгих особа. Истраживања су показала да више од 34 одсто људи често сања покојне. Због старих неповољних тумачења која су била заступљена до Средњег века, а која се још увек провлаче кроз сановнике и народно веровање, запажен је код многих људи присутан страх као резултат таквог мишљења и погрешног тумачења. Сан нам је кроз сањање покојних надокнађивао губитак и тако успостављао равнотежу, али су нам они ( покојни ) својим порукама или само појављивањем непогрешиво најављивали догађаје који могу да уследе. И као што су за живота бринули о нама, тако се то даље наставља кроз снове упозоравајући нас да ако можемо спречимо или ублажимо последице онога што може да нас повреди.
          Многи су остали без посла или били приморани да раде оно што им не одговара по стручним и општим квалитетима. Лоша финансијска ситуација многе је спречавала да задовоље интелектуалне, културне и друге потребе. То су били разлози честих снова који су кроз симболику куће говорили о духовној неактивности и лошој материјалној ситуацији која је наметнута. Одсликавајући живот сневача куће у сновима, саговорника Славише ИВКОВИЋА, биле су у лошем стању са затвореним прозорима, што је говорило о све већој усамљености и повлачењу у себе, испретураним стварима и сталним напорима да се направи какав такав ред што је указивало о унутрашњем нереду у души сневача и покушајима да се такво стање промени. Честе селидбе биле су знак да треба преуредити живот.
          Како сан има улогу да надокнађује оно што нам је ускраћено на јави, много је снова у којима је било повратка у време када се живело боље, срећније и безбедније. Сањање предела и људи из периода детињства, другова из младости, догађаја пре избијања кризе ( 1990.- 1993. ) имало је улогу да нас, бар у сновима, одмори од тешке свакодневице са којом се сусрећемо.
          Нарочито је много венчања у сновима. Стара тумачења сматрају да овај симбол најављује неповољна догађања у будућности. Савремена тумачења га везују за садашњост дајући му значење незадовољства тренутним начином живота, потребом да се мења и почне са другом врстом егзистенције.
          Народна пословица каже: “ када деда уђе кроз врата, љубав излази кроз прозор”. Све већи породични ( брачни ) проблеми узрокују да партнер код венчања у сновима није и садашњи брачни друг. Обично је то нека друга особа или је, једноставно, нема. Такав сан, сем лоших односа међу супружницима, може да означава и нека осећања која гуше ту везу као и наговештај развода. Венчања праћена свадбом, као и сва весеља у сновима, била су знак разочарења и довођење у питање емотивног живота.
          Љубав и еротски снови су не само великим процентом учешћа већ и својим необичним садржајима били разлог великог интересовања па је потребно нешто више рећи о њима. Треба знати да сексуална узбуђеност која нас буди ноћу или са којом устајемо ујутру није увек узрокована еротским садржајем снова. Она је последица бурних догађаја у организму која се дешавају у периодима сањања, када повећење крвног притиска доводи до пеналног, код мушкараца, и клиторалног пуњења, код жена.
          Како снови не признају друштвене норме и моралне обзире који нас спутавају на јави, ови снови “ често “ немају никакве везе са стварним сексуалним животом сневача. Они су плод скривених жеља и фантазија и у њима су све комбинације могуће. Замена особа чиме се сан иначе служи због цензуре у овим сновима долази до пуног изражаја. Зато је било и таквих снова где су жене сањале своје партнере са другим особама или себе са непознатим мушкарцима у слободнијем односу него што је уобичајено.
          Овакви снови су одраз доброг здравља и изражене сексуалности. Понекад могу да буду израз незадовољавајућег сексуалног живота, психолошких проблема и несигурности...
          Љубавне авантуре, којих је било у сновима, нису као што се верује у народу и сигуран знак да ће те их доживети на јави. Оне могу бити одраз стварне жеље али се јављају и као страх од монотоније брачног живота или неке дуже везе. Могу имати и значење да желе да живите ван друштвених правила. Било је снова у којима се сањају раније љубави. Неки пут су то прве љубави од пре тридесет и више година. Сем носталгије за прошлим временима и ови снови се јављају у периодима брачних криза.
-       Хвала ти Боже што нисмо одговорни за своје снове, мисао је Светог Августина.
          Разуздани еротични снови не морају обавезно да значе да је код тих особа у питању болесно стање, опседнутост или да је те ствари привлаче. Они могу да се јаве под утицајем еротичних сцена из филмова и реклама.
Оне чији је сексуални живот уравнотежен овакви снови углавном забављају док код оних где је он незадовољавајући овакви снови изазивају узнемирење, каже психоаналитичар Пол ДЕНИ.
          Силовања у сну, ако нису последица непријатног искуства доживљеног на јави, могу бити опомена да се запитате ко вас искоришћава у животу. И овде се сан служи заменом личности па вам остаје да утврдите ко је та особа чије вам особине не одговарају и чије вас присуство оптерећује. Можда је такав сан последица доживљених непријатности на радном месту од стране колеге, шефа или од стране партнера. У неким случајевима ови снови се јављају као несигурност и страх од сексуалних односа.
          Чести су снови путовања возом или аутобусом. Обично је то праћено са проблемима од укрцавања па до налажења места и неудобне вожње. Како су воз и аутобус симболи колективног живота, овакви снови указују на све теже социјално прилагођавање и на проблеме у комуникацији са околином.
          Веома мршава девојка која одбија храну сања како је у празној соби, с леђа, нападају два велика црна пса са намером да је поједу. Овај сан био је у потпуној супротности видљивим чињеницама из њеног живота.
          Живела је у на око хармоничној породици - отац благ и топао човек, мајка енергичнија, али одговорна жена. Имала је сестру која је задовољавала родитељска очекивања, а њен проблем био је више пута неположен испит из социологије због кога се обратила психијатру.
          Два црна пса из сна били су њени родитељи, представљени онако како их је доживљавао несвесни део њеног бића, док је у реалним околностима њихов однос био сасвим другачији. Психотерапеуту је ова информација из сна била довољна да увиди велики отпор који девојка има према родитељским очекивањима, због кога, и ако веома интелигентна, није успевала да положи испит.
          Како овој пацијенткињи циљ није био да спозна своју личност, већ да добије прелазну оцену, психијатар се одлучио да јој сан не протумачи. Сазнање из сна, међутим, искористио је да је терапијом оспособи да положи социологију. Факултет, међутим, није завршила.
          У психијатријској пракси пацијентима се не тумаче снови који могу да их оштете суочавањем са несвесним делом њихове личности, а тумачења увек морају бити усклађена са циљем терапије. Апсолутна тумачења снова раде се само у дугој, интензивној психотерапији. Много чешће снови се тумаче у групним терапијама, јер се тиме избегавају коначна психијатријска значења.
          Када се упознаје друга личност, а посебно пацијент са неком психопатологијом, увек је од велике користи податак који пацијенту није у свести. Са друге стране, у психотерапији сан циљано може да буде извор материјала за рад.
Неутрални психотерапеути сматрају да сан треба да тумачи сам пацијент, док активни терапеути у складу са ситуацијом сами преузимају тумачење на начин на који то одговара терапији.
          Сан може да буде и добар детектор психичког обољења. Тако су, рецимо, снови у боји много здравији и ближи стандардима реалитета, од сиво - црних снова који готово обавезно указују на депресију. Чак и у народу постоји веровање да блато у сну означава болест. Код депресиваца се јављају и снови са мотивима мутних вода или мочвара. Како се болест развија тако у сновима депресивци све дубље и дубље упадају у муљ.
          Постоје депресивци који у дневном животу не показују видљиве знаке ове болести, али њихове ноћи су тужне. Две кључне информације које шаљу снови депресивних особа су туга и страх. Често у сну упадају у мрачне рупе, а како многи депресивци немају разрешен однос према страху од смрти јављају им се и мртви. Повољније је ако сневач дозива мртве, него да мртви њега зову. Депресивним пацијентима се понекад и лекови преписују према њиховим ноћним расположењима.
          У сновима неуротичних пацијената чешће преовлађују комбинације осећања агресивности и страха. Судари, убиства, крв, гоне их ноћима. И ови снови указују на неразрешен проблем страха од смрти, али и на агресивност према другима. Код тежих психијатријских пацијената, са поремећеним структурама личности и односом према реалности, и снови су хаотични и бизарни.

ИНЦЕСТ У СНОВИМА

            Инцест је, можда, и најчешћи мотив снова, а може да се јавља симболично, или као слика вођења љубави са родитељем. Готово увек указује или на неки дефицит у карактеру или на тешко психичко обољење.
У терапији посебно значење имају снови у којима се појављује сам терапеут. Ако је садржај таквог сна негативан то је сигнал за доктора да пажљивије ради на неким стварима у самој терапији.
          Ј едан пацијент је, рецимо, сањао да заједно мокри са својим терапеутом. Терапеуту је то помогло да увиди колико значаја пацијент даје свом полном органу, али пре свега да открије колика је потреба пацијента да се индентификује са доктором. Из сна је терапеут прочитао и ривалски однос који пацијент има према њему.
          Еротски снови могу да носе двоструко значење. Још је Фројд говорио да секс и агресивност, често, иду заједно. Има пацијената код којих се сваки сексуални акт, по количини агресивности, може изједначити са убиством.
          Кроз снове се може пратити и побољшање психичког стања пацијента. На почетку терапије један сневач, који је патио од тешке психозе, затекао се на врху зграде од шест спратова. Ту је видео црног гаврана који му је гласом његове мајке шапутао: “Убиј се “. Неколико година касније признао је свом терапеуту да је истовремено чуо још један тиши глас који му је говорио : “ Иди живи “.
          Често је и сликовито сањао током терапије : гмизавце, животиње, пацове... Пред крај терапије у сну се поново нашао на врху једне високе зграде, са које се спуштао високим степеницама пролазећи поред станова чији су зидови били провидни. Тражећи излаз наилази на омањег проћелавог човека који га изводи из куће. Тај човек био је његов психотерапеут.

РАЗРЕШЕЊА ДОНЕТА У СНУ

            - Недостатак сна може имати позитивну страну, јер у ноћним размишљањима могу се наћи нека решења проблема или донети закључци значајни за живот, или какве важне одлуке, нарочито оне у вези са корекцијом понашања, тврди професор др Борислав ВУЈАДИНОВИЋ.
          Несаница се може корисно употребити за размишљања за која није било времена или потребног мира у току дана. Ова размишљања могу бити корисна и зато што се уз потребно временско одстојање - дистанцу, која омогућује хладније расуђивање. У таквим случајевима можда је због неспавања способност за рад нешто смањена али субјективно осећање неиспаваности је зачуђујуће незнатно. Понекад је способност за рад, и поред пробдевене ноћи и нешто повећана, јер је порасла мотивација и воља да се постигне успех. После оваквог ноћног размишљања може да порасте и осећање сигурности, а просуђивање ће бити јасније и логичније.
          Обележја ових “ продуктивних “ штета ноћног сна је њихова пролазност. Истински поремећај сна то ће постати кад изостане продуктивна компонента ноћних размишљања и кад то пређе у неплодно мудровање које се мазохистички врти у круг. Ако психореактивне поремећаје сна проузрокују нерешени проблеми и пролазне бриге, они ће нестати онда када се нађу решења за проблеме и када се конфликтне ситуације среде.
-       У том случају, тврди професор Вујадиновић, поремећај спавања може да буде и нека врста процеса чишћења ( катарзе ), па се у том случају препоручује, а и исплати, да се не лежи у мраку и размишља него да се упали светлост и да се та размишљања запишу. Највероватније ће нас ово записивање ослободити брига јер ћемо се после осећати задовољнији, прибранији и, наравно, мирнији.
          Психореактивни поремећаји спавања који настају због немилих догађаја, као што су изненадни смртни случајеви, професионални неуспеси или јачи стресови долазе у ред малобројних изузетака кад је, уз лекарски савет, могућно и корисно узимати средства за спавање али само за кратко време.
          Ако су у питању конфликти који дуже трају, и који, можда, потичу из структуре личности пацијента таблете за спавање нису никакво решење па се у том случају мора предузети систематска психотерапија која у већини случајева може да помогне.
          Ако до одласка на спавање нисмо успели да се ослободимо својих брига, проблема, конфликта и разочарења који су нас сустигли у току дана, ако нисмо могли да се дотле искључимо и опустимо, боље речено ако нисмо научили да то вољно учинимо, поремећаје спавања нећемо моћи да избегнемо. При том жене чешће пате од криза у интимном животу, због неприлика и невоља са децом, а мушкарци због пословних и професионалних тешкоћа и разних материјалних и других обавеза.
          Нећете моћи да спавате и због неподесног начина живота, ако пијете кафу у касне сате, ако увече узимате тешка јела, а понекад ако гледате узбудљиве филмове или читате такву литературу.
          Ако искључимо и органске сметње и ако поред правилног начина живљења и способности да се опустите и даље не можете да заспите, треба потражити лекара да види да ли је у питању неки тежи органски поремећај или болест.
Неке особе немају тешкоће да заспу и то им полази за руком без већег труда, али се пробуде после сат или два спавања, најчешће између један и три сата после пола ноћи, онда леже неко време будне, затим падају у кратак сан, из којег се тргну много пре него што обично устају и више нису у стању да поново заспе.
          Овај облик поремећаја спавања врло је непријатан из два разлога.
Нагло и изненадно буђење често је повезано са реакцијом страха, који може бити јачи или нешто мање јак, а поступак да се поново заспи већином је тежак.
          Реактивне промене у подручју вегатативног нервног система особито су јако изражене за време прве фазе дубоког сна, које се различито брзо и са различитом дубином достижу, код многих људи само једном у току ноћи. Овде настају промене у прокрвављености мозга, успостављање дисања и с тим у вези колебање електролита у крви и снижење крвног притиска. Овај пад притиска приликом поновног буђења нарочито неугодно осећају људи који, иначе, нагињу ниском крвном притиску.
          Узрујаност и страховање да се не може поново заспати лече се методама које најпре релаксирају, па преко опуштања доводе организам у стање кад би требало да може поново заспати. Овде, наравно, има доста удела аутосугестија, па себи треба најпре предочити да је пре свега важан мир.         Уместо настојања да по сваку цену изнудите сан, усредсредите се на мир и концентрацију, што ће вас учинити спокојним. У оваквим случајевима може да помогне и такозвана парадоксна интенција - покушај да се уопште не спава, него да се жели задржати будно стање. То би отприлике одговарало народном искуству да се “клин клином избија”.
          Прерано буђење није поремећај спавања. Овакво скраћивање ритма сан - будно стање карактеристично је за такозване хипертимне личности које имају веома жив темперамент. Они се понашају и практично осећају и понашају по оној народној : “Ко рано рани - две среће граби”.
          Јутарње осећање свежине и одморности не зависи од дужине спавања него од квалитета сна. Дакле, од односа између укупне дужине спавања и трајања снова. Уостлом, не постоји непосредна међузависност између дневне активности и потребе за спавањем у току ноћи.
          Сопствени захтеви које човек поставља у току дана, велико ангажовање, рад који се обавља са полетом и задовољством може умањити потребу за спавањем. И овде је психичка конституција одлучујућа за осећање одморености и квалитета спавања, па је представа о томе да се није довољно спавало увек погрешно полазиште.

ЗНАКОВИ БУђЕЊА ПОЛНЕ СНАГЕ

            Десило вам се, вероватно, у сну да нужду обавите пред погледима посматрача, јер у околини нема тоалета, или на њему не постоје врата. Затекне се ту, често, и понеки незаинтересовани сведок ваше срамоте, али се ви, ипак цео дан стидите.
          Ево шта препоручује др Гејл ДЕЛЕЈНИ:
        - Упитајте се зашто људи користе WC шоље и да ли у стварном животу, пред очима јавности, покушавате да се решите отпадака... Сан може указати особи на напетост које није била свесна и помоћи јој да увиди да особе које је слушају нису одбијене оним што чују.
          У сну вам се јавила змија.
          Вероватно не знате да је онај ко се са њом сусрео, сањајући је наишао на силе дубине душе туђе свесном ја, старе готово колико и та животињска врста. Описујући најчешће мотиве сна Џејмс ХОЛ у књизи “ЈУНГОВСКО ТУМАЧЕњЕ СНОВА” између осталог каже:
          “Змије по свему судећи често представљају једноставно енергију инстикта, нарочито када су присутне у великом броју. Змије могу да се повежу са мушкошћу, исцељењем, са отровом и опасношћу, са доказивањем себе, па чак и са предочавањем нечег, од много веће вредности - као што је змија од Меди уздигнута у дивљини - схваћена у Старом завету као предочавање Христа”.
Значајан простор змији је посветио и немачки стручњак Ернест ЕПЛИ у књизи “САН И ТУМАЧЕњЕ СНОВА” у којој је објашњено, чак, пет стотина симбола. За сневача је посебно импресивно када се змија савије у круг и загризе свој реп и постане симбол нечег што је без почетка и краја - знак вечне циркулације животних енергија.
          И боја змије је важна у сну. Као прогноза су најбоље бела и златна ( или са круном од злата ).
          “Црвена је, најпре, змија нагонског. Она често поприма фалусни облик и тако постаје стваралачки мушки орган који се може усправити. Код дечака и младића треба је тумачити као полну снагу која је будна у дубини. Често је у женским сновима та иста змија знак страха пред сусретом с мушком сексуалношћу”.
          У сну су јако опасне црно-жуте и црвено-црне змије, а њихово појављивање опомиње сневача на опрезнији и смиренији живот. Зелена змија симболише праисконски живот и његову енергију, а црна је знак потпуно неосветљене психичке силе.
-       Већина аналитичара сматра да слика у сну има индивидуална значења за сваког сневача, објашњава за “Вечерње новости” Зорана АНДРИЋ, психолог из Београда. - Како сви живимо у истом свету, неки симболи и слике се могу тумачити на сличан начин. Али, чак и најочигледнији симболи имају различито значење за различите појединце, не само због личног искуства, већ и због васпитања, културе и околине. Хришћански крст, рецимо, има сасвим различито значење за хришћанског верника и његовог пријатеља атеисту, док ће за Јеврејина имати сасвим други квалитет.
          Све представе у сновима, дакле, најпре зависе од контекста. Иста представа може да има различита значења у различитим сновима исте особе, а сигурно има другачија значења у сновима неког другог.
-       Симбол је “нешто” што стоји уместо нечег другог, али је то “нешто” ослобођено и сваке предрасуде и прилагођава се контексту сна, вашим текућим проблемима, вашој личности, степену образовања и расположењу, објашњава у фељтону “Вечерњих новости” - “ТАЈНЕ НАШИХ СНОВА”, Зорана АНДРИЋ.
          Ерих ФРОМ каже да су у језику симбола унутрашња искуства, осећања и мисли изражени као догађаји из спољњег света, другим речима наша се душевна стања у сновима конкретизују и одсликавају. Али, зато постоји једна заједничка основа симбола ( зло и наопако ако је не би било ) и оно што је доступно тумачењу гради се управо у њој.
          Наравно, нису сви снови преводиви, као што нису ни строго симболични. Најчешће нам је дат један главни симбол и треба да будемо задовољни ако га правилно протумачимо.
          Они који желе да им снови заиста помогну важно је да не посматрају само један изолован сан. У више снова током одређеног периода спавања провлаче се исти елементи. Може се учинити да су сви ти снови варијација на исту тему. С друге стране, те везе могу да буду маскиране, да читав низ снова делује потпуно различито, а да се односи на исто.
-       Поновљени снови вероватно одражавају дуготрајне проблеме које је пак ситуација поново пробудила у подсвести, сматра Зорана АНДРИЋ. - Сваки пут када се појави тај сан вероватно говори докле смо стигли у решавању тог проблема.
          Као и у производњи снова психа је неуморна и у производњи симбола. Она се уопште не противи, тврди Ернест ЕПЛИ у делу “ САН И ТУМАЧЕЊЕ СНОВА “, да се нове техничке творевине претворе у симболе. Симболички облик попримили су железница, аутомобили, авиони, а сан у симболичком смислу употребљава и доживљај филма, радија или телевизије.
-       Данашњи митолози ће свакако порећи квалитет правих симбола овим поређењима из света технике, трговине, науке, али, душа не мари за класификације! Нови симболи немају још интезитет архетип симбола, праисконских слика, али им то не смета да се непрестано множе, пише Ернест Епли.
          Модерни сневачи, тако, често у сну возе аутомобил. Неки у њему виде покретну кућицу, па чак и израз њих самих, без обзира да ли је реч о последњем моделу “ Мерцедеса “ или о некој крнтији.
-       Једно од битних својстава аутомобила, као и сна је да сневач њиме може сам управљати. У аутомобилу, па и оном у сну одговорни смо за правилну вожњу. Ко у сну вози прописно, чак и ако на јави није возач, тај ће у било ком погледу бити добар возач у животној вожњи. Како сан каже - напредоваће, закључује Ернест ЕПЛИ.
          Шљиве и брескве у сновима мушкараца су врло реалистично осећање полног задовољства, тврди Епли. Банана значи исто то за жене.
          Крушка се појављује у сну као изузетно еротичан, путеношћу набијен симбол. Вероватно зато што је слатка и сочна, али могуће и што подсећа на “Нешто женско”.
          Сан нема длаке на језику и не држи стидљиво руку пред очима, чак и када се у њему оргија!
          Слатки су нам и они снови у којима се “оне ствари” дешавају баш као на јави, али и они у којима ( само симболично ) пробамо “забрањено воће”. Велики стручњак за снове, Немац Ернест ЕПЛИ каже да оно што нам се чини несексуалним у сну често може представљати нешто сексуално и обрнуто. Много ређе , него што нам се чини, снови говоре сексуалним, телесним језиком. Режисери, творци сна, често нагонске инстикте претварају у животиње - бикове, коње, псе, који симболизују жестину њихове жеље. А полни органи у сну се могу препознати и у воћу и у поврћу.
У сновима где се све види “црно на бело” нема потребе да се трага за неком дубљом симболиком. Ако вам у сан долазе голе жене, или вас маме изазовним позама, то углавном има различита значења.
          Да би се овакви снови разматрали неопходно је да се често понављају и да су у вези са дневним догађајима. Код младића су они јасно мастурбационог карактера и неретко се завршавају полуцијом. Голотиња у сну мушкараца у средњим годинама представља замену за незадовољавајући и недовољан сексуални живот. У осталим случајевима овакви снови одсликавају глад за љубављу, посебно код оних који се, иако им године одмичу чврсто држе илузија младости. Један сневач је тако често фотографисао разголићене даме и после буђења мастурбирао у мислима о својим моделима.
          Мушкарац у зрелим годинама извесно време сањао је како је у кревету са “врућом” партнерком и тек што није прешао на ствар звани телефон. Он се јавља, растегне причу, а жена пада у заборав. Овакав сан указује да над сексуалним преовлађује друштвени односно професионални интерес.
У једном другом сну ометања сневач милује голу лепотицу, води је у кревет, али баш када му је најлепше неко куца на врата. Жена врисне: “То је мој муж!”. Он устаје и бежи. Овој мушкарчини, у ствари, није баш много до секса, нити је у нарочитој форми.
          У сну зато ствара ситуацију згодну да га избегне. Љубоморни муж је оправдање за недовољну снагу либида.
          Недвосмислено еротски снови много су карактеристичнији за мушкарце. У хетеросексуалним активностима мушкарац види израз своје моћи, превласти, снаге и ефикасности, јер је његов фалус упорно прецењен, како у древним тако и у савременим патријахалним друштвима, попут нашег. Испод илузије о моћи мушкарца лежи велика инфериорност у односу на супротан пол, па он на драматичан начин настоји да то превазиђе ерекцијом и продуженим задовољством. Тренутан пад полних моћи дотућиће и најснажнијег мушкарца, док жена одлично подноси и дуга “сушна” времена.
          Постоји мишљење да се сексуални снови, буквални или симболични, сањају једино у случају неуроза или ставарних сексуалних тешкоћа.
          У периоду заљубљености, међутим, и мушкарци и жене сањају овакве снове. Најчешће веома посесивне, који ако се добро расветле могу да укажу о каквој се заљубљености ради. Сан тако може показати да ли смо се заљубили у неку нерационалну особу, неког ко нам је замена за оца или мајку, пројекцију нас самих. Преко њега можемо открити и скривене хомосексуалне склоности предмета наших жудњи.
          Наше несвесно има бољу интуицију од свести. Њему је довољан неки израз, реч, одређено понашање, које углавном прође незапажено, па да дође до својих закључака који су готово непогрешиви. Језик нашег несвесног је, на жалост, претежно неразумљив, јер се увек састоји од симбола и алегорија.
          Нарцисоидну жену у сну ћете препознати по наглашеној шминки, видећете је пред огледалом или у комбинезону разних боја. “Налицкан” се у сну појављује и мушкарац - нарцис. Уколико сте у вољеној особи пронашли замену за родитеље, она ће у сну са вашом мајком или оцем бити у некаквом односу, упознаћете је преко њих или ће бити у њиховом друштву. У случају да је изабраник, или изабраница вашег срца, пројекција вас самих, сан вам може приказати сексуалну сцену у којој вас партнер, односно партнерка мануелно задовољава.
          Да вас на јави не би изненадило сазнање да вам је изабраник хомосексуалац обратите пажњу на снове у којима секс са њим не полази за руком зато што вам делује осорно. Са оваквим сновима треба бити врло обазрив, посебно ако су учестали.
          Да ли вас је икада изненадио сан у коме делите кревет или водите љубав са комшијом, сарадником са посла, принцом Чарлсом или филмском звездом? Овакви снови су обично лаки за разумевање и пуни су информације, сматра амерички психотерапеут др Гејл ДЕЛЕЈНИ. Потребно је само да опишете личност љубавника из сна.
          “Упитајте себе кога сте описали”, пише др Делејни. “Која друга особа или који део ваше личности би се могао описати истим речима? Често особа сања недовољно цењен аспект свог супружника. Понекад, када је љубавник из сна истог пола, онда веома личи на недовољно цењен аспект особе која је сањала. Уколико се у сну затекнете са особом коју не волите, упитајте се да ли се можда и у будном стању налазите у блиској вези са неким људима или делом сопствене личности о коме имате исто мишљење”.
          Женама којима на јави недостаје секс у сновима виде материјалну беду. Углавном себе сањају као сиромашне, просјакиње, приморане да живе у бедним кућама. У таквим сновима кувају јела од којих им је мука, виде угашене пећи, хладне радијаторе... Беду у свим облицима.

НАСТАВАК