Насловна  Владимир Красић, књижевник  Човек из једног комада Књиге  Књижевна радионица "Владимир Красић"  Фото галерија  На претраживачу Звучни записи Контакт

Сањати бело, сањати нежно, сањати мило, сањати танано - онако како се мисли да се живи...

ПУШКИН

    Једног јутра, на дан када смо кретали у Париз, купио сам јој мајушну женску лулу од земље.
А она рече љубећи ме:
Ноћас сам те сањала. Да ли ме понекад љубиш у сну?
- Да, али то нисам ја.
- Него ко?
- На то питање нема одговора. Ми не знамо ко сања наше снове.
- Плашиш ме! Како нема одговора? Ко даје одговоре?
- Треба слушати воду. Тек кад вода изговори твоје име знаћеш ко си... А у сну ниси ти онај ко сања, ти си онај други, сањани. Јер снови нису у служби људи.
- Него?
- Душе се служе нашим сновима као постајама на свом путу. Ако ти у сан слети птица, то значи да се нека лутајућа душа послужила твојим сном као чамцем на свом путу да преброди још једну ноћ. Јер душе не могу да плове кроз време као живи... Наши су снови сплавови пуни туђих душа, а сневач их превози...
- Значи - закључи она замишљено - нема старих и младих снова. Снови не старе. Они су вечни. Они су једини вечити део човечанства...

Милорад ПАВИЋ

НАКНАДНИ ДОЖИВЉАЈИ: Свет сна има своју посебну природу
(Рене Маргит - Сећање, 1948.)






 

СВЕТ ТАЈНИ
 

    Мозак будног човека никада неће схватити мозак човека који сања. Човек ће освојити планете, али његов мозак је сложенији од космоса и остаће још дуго непознат. Неопходно је научити да се живи са тајнама и да их не треба откривати по сваку цену, рекао је о сновима француски научник Мишел ЖУВЕ, један од врсних познавалаца снова.
    Онај ко успе да продре у овај тајновит свет и открије многе непознанице везане, не само за живот, већ и за неке космичке просторе који су остали неистражени у човековом битисању на планети земљи, откриће велику тајну.
    Ми ћемо се у овој књизи бавити нашим сновима и искуствима овоземаљских мученика који се сновима баве на најразличитије начине и због свеколиких интереса. Циљ нам је да на једном месту покупимо све што је, можда, најважније речено о феномену сна и све до чега смо дошли у нашем скромном вишегодишњем истраживању.
    - Снови нам обезбеђују приступ бескрајној ризници сећања, невероватно дубоким спознајама, здравом разуму и изворима стваралачког размишљања, што нам пружа богатији и продуктивнији живот... Већина људи одрасте у веровању да су снови неважни и споредни у животу. Сви, чак и они који се заклињу да никад не сањају, сањају најмање четири или пет пута у току ноћи. Ту чињеницу су истраживачи безброј пута доказали пратећи, у лабораторијама за проучавање снова, мождане таласе људи који спавају. То је тврдила и амерички психијатар др Гејл ДЕЛЕЈНИ.
   

 ШТА САЊАМ И ШТА МИ СЕ ДОГАЂА

                                                                Иво АНДРИЋ

I

 Будим се врео. Нека зора обећана.
 И како ми је остало од старих:
 Благодарим за сан и хлеб и секунд и помисо.
 Угледах торањ, иза грања, што молитве прима;
 Од стабла к стаблу венци разапети
 Лозова лишћа. ( Свечаност се слути
 и радује тајно. ) А сјај преко неба
 И земље, румен сјај што расте
 У очи и мисли, путује, шири се,
 Витла, стреми, ако сте гледали,
 Ко силна магла планинских понора,
 Тек бескрајно већи.
 И гле, то што снивах, сиромах Босанац и дете,
 Да се прокљује једном модра опна изнад главе
 И да се - види ? чује ? -сад бива:
 Смисао. Сталност. Без љаге промене, страха.
 Добра лепота. Вест из далека.
 Дело које се сања. Оно што човек
 Један другом не може никад да каже.
 Ал то се само узалуд помишља: ни стаза ни имена.
 Васион престол од немога злата.
 Нови се сјајеви рађају и расту.
 Ни стаза ни имена!
 Све то
 Још понајвише наличи таласу, и древну ритму
 и, коначно, тишини.

II

Танак месец над Лунгарном. Жеља.
Путник сам. Горка прашина.
На једној клупи три Јевреја с великим амблемима,
На другој млада жена.
Ето како мене судбина искушава и заводи, ето!
Прилазим, поздрављам, седам.
Вади неке хартије, чита ( претвара се да чита ).
Познанство и жив разговор. Шетња.
“О не, не! За тело не марим. Душу
тражим; сродност и разумевање.
Свет је подал и плитак, а самоћа
Судбина отмених душа,
Ја сам патила много. Увек незаслужено.
Нек оговарају! На имању живим.
Са шумом разговарам, са стаблима. господине;
Такав ми је карактер. Ах, необичне шетње!
А Ви које сте народности?” - Јермен.
“Јермен! Ах, волим Арменију! Покољи! Страшно!
Ви мора да сте племић?” - Још у XИВ столећу
Разорен је наш замак. “Ах, дивно,
Причајте, молим вас лепо. Причајте, причајте!
... не, то не! Господине!! Како можете тако шта!?” -
После. Изврнут месец тоне.
Шетам. Језа ноћи и непозната града.
Желим да живим миран, у послу, изнад шљивика.

III
Иза предгарђа, далеко,
На крај шума
Које бојажљиво круже око града,
На стрмој и неплодној равни,
Без имена и лепоте,
Опет те нађох.
Заробљен у једва чујном звуку
Који пролази осамљен овим крајем
То си ти,
Смислу и забораву,
свих путева и снова.
Без среће. Без речи. Саме звезде слазе
У скут заспалу просјаку.
То ми се опет јављаш ти, у звуку,
И ово се чудо неће објавити никад,
Него ће увек ћутке расти у мени,
И док ме не испуни свега
И не понесе
Као најснажнија крила.

IV
Ко ће знати времену крај,
ветру пут, тишини име,
и шта је то
што мени подгриза мисли и разара сан?
Сваке ноћи подмукли гости дођу,
невидљиви, нечујни,
и огњеним песком ми заспу уста и очи.
И док се упорно хватам за сећања
светла неба, мушкога хода,
плодне самоће и дела,
они стоје више моје главе, невидљиви, нечујни,
чекају да будем
мртво тело у мртвоме мраку.
Ал мене јутро избавља и диже
небеским сунцем, водом, младим лишћем.
Музика ме вида.
И прамен нестална дима у даљини
крепи наду,
сећа на дане кад сам знао за радост.

V

Још касно у ноћи
неће да се смири град.
Из првог сна ме трза дивљи крик,
У ноћ се расипа. Јаук или смех?
Да л љубав крију пусти паркови
Ил вино пију двојица -
Горко вино, у здравље исте жене?
О знам ја земљу и њене дарове.
Ја тражим сан,
Свет, дубок и непознат.

VI
Заборављене радости месеца јула.
Сад само у топлој тишини шљивик зашуми,
вече се слути.
Стазама које кући воде по неко хита.
Зелен вал, риба ил птица
проломе тишину.
( Даљино, мајко свих жеља!)
Заспо је возар
На скели коју љуља
вал родне ријеке.

VII
Дани се гасе.
У ову јесен ничу жеље у мени
Ко у најлуђе пролеће.
Огромно небо јесењег дана.
Касне птице. Сан.
Сан у сну. Снови губе лице
У вечној магли снова.
Огромно небо и понор маштања,
а никог нема да ми руку дода.
Туђ ми је земаљски пут
и људско лице.
Само још ноћу, док пролазим улицама,
пустим и мрачним,
причини ми се да ме неко зове по имену.

VIII
Да ли су стварност сунце и облаци?
Ил се то светлошћу проткан продужује сплет
Свирепих ноћних снова:
Језеро њише кулу и буктињу.
Мрак, пун бусија и бола без гласа.
Мочварне стазе варају и лажу.
Тада се сетим сунца, и да сам би човек -
и с јауком се будим у светлост сива дана.
И још са прагова јаве
гледам како у лице мом дану,
из неке ужасне ноћи,
мрачна влага сипи.

IX
Неизрециву снагу дају духу и телу
Ћутање, понос никада не речен.
Знам топал мирис који има свила
љубавничка, и знам укочени поглед опроштајни,
и сласт, и жељу смрти
која иде као сенка за њом.
Ал веће сласти не познадох од мисли:
Да је небо, што сја над нама као обећање,
Само гробница;
А достојанство једино
Оборене очи и уста која ћуте.
Моја ме мисао к’о сјај тајанствен води
Док сам идем кроз ноћ и маглу.
 

    Тако је сневао Иво АНДРИЋ. Они који могу да сликовито доживе и сан и песму овог великана писане речи засигурно знају да сањају лепо. Иво АНДРИЋ, живим сликама описује сваки додир, шапат и дашак ветра и музику ноћи која га опчињава.
    Ипак, снове најлепше доживљавају они који умеју да све преточе у песму или саму песму у сан.
 

ШИФРА ЗА НОЋНИ ЗАПИС

    Шта је то права шифра за ноћни запис, још нико није успео да до краја открије. Сновима су се, свако на свој начин, бавили мудраци, обични људи, лекари, психијатри, великани светске уметности, филозофи, средњевековни теолози, месопотамски и египатски свештеници, савремени мислиоци, преваранти, а у последње време и поједини новинари. Тек, било како било, сновима су се, још од психоаналитичара Сигмунда ФРОЈДА и Карла Густава ЈУНГА, па све до данас, највише и најподробније и чини се, једино стручно, бавили неуропсихијатри.
    - Зашто човек сања? То питање је лакше поставити, него на њега добити одговор. Сан већ годинама проучавају у разним земљама. Закључци до којих научници долазе и за њих саме често представљају изненађење, записао је др Александар ГОРБОВСКИ у тексту “Тајанствени свет снова”.
Ево, рецимо, какво су објашњење сна дали научници Единбуршког универзитета (1963.). По њиховом мишљењу, човек спава због тога што се само тада његово тело регенерише - ствара се ланац аминокиселина. Саопштење је изазвало сензацију у научном свету, а и контролни експерименти су потврдили њихово откриће.
    Други познати експеримент је изведен на пацовима на Чикашком универзитету. Јадним створењима месец дана нису дозвољавали да спавају, чак им нису дали ни да предахну. Научници су све време пратили шта се збивало у организмима пацова. Свима је отказао имунолошки систем. Ето, откривено је зашто је сан неопходан. После овог открића стручњаци су веровали да су пронашли одговор и на питање: због чега болесне животиње и болесни људи дуго спавају.
    Њихове колеге су покушале да понове тај исти експеримент, али на људима. Групи испитаника нису дозволили да спава три дана и три ноћи. Шта се десило са њиховим имунолошким системом? Због нечега он је био необично активан - појачао се. Како онда лечити имунолошки систем човека. Сном - одговарају једни позивајући се на опите. Несаницом - одговарају други и такође се позивају на опите.
Тај случај је још једном показао да је, кад је о сну реч, најбоље лансирати такве теорије које није могуће ни оповргнути, нити потврдити. Већина теорија о сну је направљена баш на том принципу. У такве спада и теорија доктора МЕДИСА са универзитета у Лафебреу у Енглеској. Он тврди да сан нема никаквог смисла, ни са психолошког, ни са физиолошког, нити са било ког другог аспекта. Према мишљењу др МЕДИСА, ономе ко спава - сан апсолутно није потребан и бескорисан је.
    Ако сан у природи и јесте неопходан, онда је то због тога да би поједине животињске врсте на одређено време изкључио из активног живота. У време кад једна врста спава, друга, коју она тамани, није у опасности. Медис сматра да се равнотежа у природи одржава баш на тај начин што једне животиње спавају дању, а друге ноћу. Управо због тога грабљивци, какве су мачке, спавају по шеснаест сати, безопасне врсте, попут жирафе, само два сата.
    Уместо теорије, други научници се радије опредељују за експериментална истраживања. Испитаника на дуже време лише сна и онда посматрају његове реакције.
    У лабораторији једног од британских универзитета група добровољаца није спавала 72 сата, три дана и три ноћи. Резултати су на известан начин потврдили гледиште др Медиса о бесмилености и бескорисности сна: људском телу, његовим мишићима, његовим органима сан апсолутно није потребан. За обнављање функција довољан је једноставан физички одмор и исхрана. Неодољиву потребу за сном показује само мозак.
Ш    та то тражи и шта добија човеков ум редовно напуштајући стварност и тонући у нестабилно царство снова?
    Сам сан се састоји од неколико стадијума или фаза. Главне су две: сан без сновиђења и парадоксална фаза у којој се виде снови.
    Те различите фазе сна савремена наука је открила педесетих година. Међутим, у древним индијским медицинским текстовима оне су описане пре три хиљаде година.
Може ли истраживач да зна када испитаник почиње да сања и када престаје? Да би то сазнао, лекар на очне капке спавача причвршћује лаке сензоре. Они извештавају уређаје о кретању очних јабучица онога ко спава. Кад јабучице почну да се крећу, то је сигуран знак да спавач прати слике које промичу пред његовим затвореним очима, односно да сања.
    Шта ће се десити ако човеку допустимо да спава, али га лишимо могућности да сања? У току експеримента испитаници су могли да спавају колико су хтели, али чим би почели да сањају одмах су их будили. То се поновило неколико пута. Показало се да човек врло тешко може да издржи такав опит.
    Оно што се дотад сматрало неиспаваношћу, од тог експеримента се сматра недостатком снова. Испоставило се да су тај сат и по два, колико обично трају снови, најважнији део спавања. Другим речима, снови и јесу разлог због којих човек спава.

СНОВИ ЖИВОТИЊСКОГ СВЕТА

    Да ли и животиње сањају питање је којим се већ дуго баве научници. За људе се зна да доживљавају око шездесет минута такозвано РЕМ спавање које одликују брзи покрети очију испод склопљених капака, рад мозга и снови.
    Научници су утврдили да РЕМ спавање имају птице, а можда и пчеле. Иако нико тачно не зна због чега се оно јавља, претпостављају да је у вези са учењем и меморијом. Открили су да се РЕМ спавање готово потврдило код сисара, а сасвим је независно код птица.

    Најновија проучавања указују да га има једна од најчуднијих животиња на свету - кљунар ( Орнитхорхyнцхус анатинус ), сисар сличан видри, који живи поред река у Аустралији и Тасманији - и то дуже од неколико стотина милиона година. Кљунар је са око осам сати дневно прави рекордер у РЕМ спавању.
    Џером СИГЕЛ, научник са Медицинског факултета Универзитета Калифорнија у Лос Анђелесу, отпутовао је у Аустралију да проучи дремљивог кљунара. У првом упознавању седамдесетих година са сисарима из реда монотрената, који излежу јаја ( чине их кљунари и бодљикави мравоједи ), Сигал није могао да утврди да ли доживљавају РЕМ спавање, јер му се учинило да је предњи мозак неактиван.
    Код људи и других сисара тај део мозга везује се за спавање и снове, па су научници закључили да се РЕМ спавање јавља само код оних вишега реда.
    Када је СИГЕЛ са колегама са Универзитета Квинс из Брисбејна осматрао покрете очију, активност мишића, откуцаје срца и мождане таласе четири кљунара, открио је да су имали већину знакова уобичајених за РЕМ спавање.
    - Очи су се испод капака јасно покретале, а глава и кљун су се померали слично оним покретима које животиње чине пливајући, каже СИГЕЛ.
Уз то, он је запазио да, иако је предњи мозак кљунара био неактиван у току РЕМ спавања, други део - продужена мождина - за који се сматрало да није укључен - био је активан.
    Да ли кљунари сањају у РЕМ спавању да лове љускаре који беже?
- Мислим да не можемо узети да се цело РЕМ спавање састоји од снова, каже Сигел. - Код људи и свих сисара новорођена бића имају најдужа РЕМ спавања. Човек ваља да се запита о чему могу сањати новорођена бића. Мислим да то нису снови које одрасла бића сањају, већ нека врста халуцинантних слика.     У РЕМ спавању неурони у предњем мозгу раде исто као када је човек будан. Али, код људских новорођенчади, исто као и код малих новорођених кљунара, предњи мозак је, по свој прилици, неактиван у току РЕМ спавања.
    “Ако ми кажете да људске бебе нешто сањају, могу вам одмах рећи да новорођени кљунари исто раде. То је метафизичко стање”, истиче Сигел.
    Одбацимо ли метафизику, Сигелов налаз указује да је неки облик РЕМ спавања могао настати пре 300 милиона година код последњег заједничког претка птица и сисара. Он претпоставља да је РЕМ спавање могло захтевати одржање основних физиолошких система, пре него сазнајних улога, као што је меморија.
 

БАДЕМАСТИ СНОВИ
 

    Пулс се повећава, дисање се убрзава, а очне јабучице се брзо покрећу. Човек спава и сања. Који су делови мозга посебно делатни у овим тренуцима?
Научници Универзитета у Лијежу, користећи позитронско - емисиону томографију, установили су у којим се подручјима великог мозга за време сна повећава размена материја.
    Ево, шта су открили белгијски истраживачи. У сну највише ради такозвано бадемасто тело. Управо се овде рађају наше емоције, овде се оне чувају и наши дневни утисци претварају у снове. Доста су активни и други делови мозга који учествују у настанку емоција.
 

ДРАМА ОПСТАНКА
 

    Тај природни закон не важи само за људе. Снове сневају и животиње. Савремени истраживачи су то открили тек када су направљени одговарајући апарати. И још једном: потпуно је неизвесно откуда су тај податак знали наши преци, пре више хиљада година. Ево, како је о томе писао Плиније СТАРИЈИ:
  

    “Савршено је јасно да коњи, пси, краве, волови, овце и козе виде снове. Другим речима поуздано се зна да сањају само она бића која рађају своје потомке. То се, са сигурношћу, не може тврдити за оне животиње које носе јаја”.
    Савремена наука данас поуздано зна да оне животиње које рађају потомке, односно сисари, заиста сањају.
    Интересантан је и уједно и чудан случај мравоједа. Он никад не сања, иако је сисар, али он и не рађа своје потомке него се они излежу из јаја. Показало се да је то што је записао ПЛИНИЈЕ било апсолутно тачно, иако није баш ништа могао да зна о мравоједу. У свету у коме је он живео није било мравоједа, нити се за њега знало. Тек петнаест векова касније откривена је Аустралија, континент на коме мравојед једино постоји.
    Говорећи о сновима које сањају животиње, треба испричати и једну чудну ствар. Снове, неку врсту покретних слика, виде не само одрасле јединке неке животињске врсте него и њихова новорођенчад. Још је чудније што те покретне слике виде и слепи, тек рођени потомци неких животиња, као што су, рецимо, мачићи. Ако је судити по покретима њихових очију, по контракцијама њихових мишића, слепи мачићи учествују у лову, а покаткад се и сами спасавају, беже од некога.
    Како слепи мачићи могу у сну да виде слике које никада нису видели сопственим очима? Њихови снови могу да значе само једно: новорођена бића у својој свести, у свом мозгу, већ имају унапред припремљену збирку ликова и слика. Даље, очигледно је да ће та збирка ликова и слика бити идентична са ликовима и сликама које ће у каснијем животу видети сопственим очима. Ту подударност истраживачи су открили док су упоређивали ритам мозга у будном стању и за време сна. Судећи по тим истраживањима мачке најчешће сањају како лове, пацови у сну трагају за храном, а кунићи беже од некога. Другим речима, сви у сну преживљавају главни садржај сопственог живота. Драму опстанка.
    А деца? Новорођенче спава шеснаест сати дневно и готово све време сања. Баш у доба док још не уме да говори, беба се често осмехује у сну. Понекад се пробуди усред ноћи и плаче. Какве је то слике видело у сну? Какво и чије животно искуство одражавају њихови снови? Могу ли бебе да сањају оно што су некада преживљавали њихови родитељи или неки њихови даљи преци.
    Засад нема одговора ни на једно од ових питања, али није искључено да ће их ускоро бити. Има научника који сматрају да је већ могуће направити такве апарате који ће омогућити гледање снова, као што се данас рецимо гледа филм. Ако то заиста буде могуће поставља се морално питање: треба ли то радити?
    Зашто човек сања? У настојању да одговоре на то питање научници су наишли на тешкоће. Испоставило се да је једна од основних карактеристика снова - да буду заборављени. Ево шта је о томе написао филозоф и песник ЕМЕРСОН:
    “Сан је љубоморан према нашим покушајима да га запамтимо. Тек што покушамо да га задржимо, да га упамтимо, он се, готово срдит у магновењу повлачи. У првим тренуцима после буђења остајемо у његовом царству и осећамо његову блискост. Међутим, недостаје нам некакав мали знак, нешто неодређено да би смо га вратили и задржали у сећању. Немамо снаге да ухватимо његову нит која клизи и све ишчезава. Због брзине којом нас сан напушта у нама се јавља чудно осећање губитка, па и тешког губитка”.
    Тај феномен заборављања поједини психолози објашњавају чињеницом да оно што видимо у сну не одговара “дневној логици” и “дневном сазнању”.
У сновима све не тече као у стварном свакодневном животу. Оно што се збива у сновима толико противуречи логичким законима и везама на које смо навикли, да се наше памћење, откривши да нема снаге да задржи виђене слике, труди да их заборави и да их се ослободи.
    Управо због те појаве, посао истраживача снова је веома отежан. Да би сазнали о чему снива испитаник, они га буде у оном тренутку кад сензори прикачени за његове очне капке покажу да сања. Пробудивши се, испитаник у првом тренутку успева да исприча понешто од онога што је сањао. Касније све заборави.
Ш    та човек најчешће сања?
    - Пад са висине. Такав догађај у сну преживи готово сваки човек. Следе, затим, снови везани за секс. Готово исто толико пута људи сањају да негде касне. Половина сања да лети у сну, обично на малој висини.( Кад се такви људи пробуде у сећању им се, понекад, задржи сазнање да морају учинити неки напор да би узлетели и да би се одржали у лету ). Сваки трећи човек сања да се појавио потпуно наг на неком месту где има много људи. Сваки пети сања да му је испао зуб. Дечаци од пет - шест година чешће сањају узнемирујуће, такозване конфликтне снове. Насупрот њима девојчице тог узраста сањају обично пријатне снове са лепим завршетком, пише др Александар ГОРБОВСКИ.
    Психијатри су давно приметили да се о човековом унутрашњем миру може судити на основу његових снова.
    Без обзира што се садржаји снова толико разликују, они, према човековом устројству, морају имати неки заједнички почетак, неки општи смисао. Другим речима, мора да постоји нешто због чега човек сваке ноћи мора да сања.
    Човек који је покушао да одговори на питање зашто су снови неопходни, Сигмунд ФРОЈД, сматрао је да се човек у сновима ослобађа пригушених и потиснутих жеља.
 

ОТАЦ ЛЕТИ У НЕБО
 

    Тачно је само оно што је научно проверено, виђено или лично доживљено. Један од аутора ове књиге (Владимир КРАСИЋ) први пут се озбиљно сусрео са феноменом сна када му је умро отац Ратомир КРАСИЋ кога је необично волео, поштовао и ценио. Заправо, тада је Владимир КРАСИЋ озбиљно схватио да располаже неким парапсихолошким моћима о којима никада није говорио нити се тим моћима користио. Шта се све догађало дан у очи смрти Ратомира КРАСИЋА, уважаваног привредника и политичара лесковачког краја, описао је угледни новинар и писац Властимир ВЕЉКОВИЋ у листу “ТРЕЋЕ ОКО”, број 76 од 6. октобра 1991. године:
    Поноћ тек што је промакла. Оскудна месечина тихо се пробијала кроз густо орахово грање. Са дна добро осветљеног болничког ходника допире звук папуча. Дежурна медицинска сестра дала је ињекцију једном болеснику који се превијао од болова и увелом руком брисао грашке зноја што су му се сливале са орошеног чела...
- Ноћ је, чини се, најдужа и најтежа у болници. Траје као вечност. Дуго сам седео крај болесничке постеље на Интерном одељењу лесковачке болнице. Посматрао сам тешко болесног оца Ратка. Повремено ми се чинило да не дише и да је са њим све свршено. Тргао бих се и одагнао црне мисли. Нисам хтео да поверујем да је крај на помолу, да ћу заувек изгубити тог драгог и изузетног човека.
Тако говори Владимир КРАСИЋ из Београда чији је отац Ратомир, један од најистакнутијих привредника у овом крају, са станом у центру града, изненада тешко оболео почетком септембра.
 

БЕЛА ФИГУРА
 

    Хитно је пренет у болницу.
    Чланови породице су на смену дежурали крај његовог кревета. Ноћ уочи Ратомирове смрти догодило се “нешто” што Владимир не уме себи да објасни, нити да заборави.
    - Руком сам помиловао очево чело. Хтео је нешто да ми каже, али није могао. Само је мицао уснама и немоћно гледао у плафон. Примакао сам столицу ближе постељи и пажљиво ставио своје ноге крај његових, нежно га додирујући. Будно сам мотрио на њега. Спавао је и равномерно дисао, лагано надимајући груди. У једном тренутку испред очију ми се указа травната ливада. Пространа до бесконачности, дрвећем прошарана. Насред ливаде бела фигура, налик на оца. Као магла изгледала је као да је од паперја или нечег још нежнијег, мекшег и ваздушастијег - прича Владимир. - Гледао сам у ту фигуру, ненадно приказање отворених очију. Трајало је то не знам колико. Чинило ми се да је време стало. Као што се изненада појавила, тако је неочекивано бела фигура нестала. Винула се у небеско пространство, у бескрај звездане ноћи. Удаљавала се невиђеном брзином. Био сам прикован за столицу. Немоћно сам гледао фигуру која је лебдела, претворила се у тачку и заувек се изгубила. Незнано куд и како.
    Владимир КРАСИЋ наставља своје казивање:
    - Одговорно тврдим да сам био будан. Све сам видео, при чистој свести. Јасно и разговетно. Да бих се уверио да “догађај” пред мојим очима није сан, или последица непроспаваних ноћи и бдења над болесним оцем, додирнуо сам његове ноге својим прстима. Дотакао сам га потом руком. Спавао је. Ништа се није догодило. Устао сам тихо, на прстима, и пришао отвореном прозору болничке собе. Само ноћ и месечина. Ни дашка, ни поветарца. Ни ичијег гласа. Само брујање аутомобилског мотора негде у даљини.
    У саму зору Владимир је очекивао долазак млађе сестре Данице да га замени, по претходном договору и преузме бригу над болесним оцем. Време је протицало, а Даница никако да дође. Приспела је тек када се увелико разданило. Владимир је стигавши кући прилегао и одмах заспао, исцрпљен ноћним дежурством и оним што је доживео. О том “догађају” никоме ништа није рекао. Чак ни мајци Добрили којој је мужевљева болест најтеже пала.
 

ЗАГОНЕТКА ЈЕДНОГ БИЦИКЛА
 

    - Само што сам се сну предао, тргао ме звук. Телефон је немилосрдно звонио. Даница јавља: отац је умро. У том часу нисам хтео у то да поверујем. Пред очима ми је титрала бела фигура из претходне ноћи. Подсећала је у свему на оца. По лику, покретима, изгледу... У магновењу сам пожелео да је ухватим, да је макар додирнем, али је све то била само жеља - додаје Владимир.
    Иван, млађи Владимиров син, стигао је тог јутра у лесковачку болницу у једном даху, у кораку. Сазнавши за смрт деде, кога је обожавао, хтео је да помогне. Поново је пошао у стан код баке Добриле. Успут, у једном кутку, у болничком парку, видео је неки бицикл и неовлашћено га узео да се повезе. У бакином стану дочекао га је зет и питао чији је бицикл узео. Чувши Иваново објашњење зет Момчило му рече да је то бицикл деда Ратка. Како, откуда? Иван, иначе живи у Београду!
- Пре 15 година деда Ратко ( сада покојни ) купио је овај бицикл. Мало се њим служио. Нестао је изненада, као да је у земљу пропао. Тражили су га данима, надајући се да ће однекуд “изронити”. Ја сам га такође тражио. Раније, док сам га позајмљивао од таста Ратка, на једном месту сам га обележио иницијалима. Кад је Иван показао бицикл којим је дошао из болнице, одмах сам препознао да је наш, Ратков - причао је зет Момчило, чудећи се како баш тога дана да пронађу давно несталу ствар.
Дан после сахране бицикл је поново украден и никад није пронађен.
 

II

ПРОУЧАВАЊЕ СНОВА

    Свака озбиљнија неуролошка, психијатријска или неуропсихијатријска болница, клиника или институт - имају своје неурофизиолошке кабинете, негде чак и одељења - у којима се систематски испитује, поред осталог и спавање, а у већим центрима и снови. У свим већим центрима у западној Европи постоје и праве клинике намењене испитивању спавања и испитивању снова. У САД готово при свакој медицинској институцији, болници и сличним установама, постоје центри или болнице за лечење спавања. Данас се снови изучавају интердисциплинарно и у тај тим се укључују, поред психолога, још и психијатри, неуролози, а у неким институцијама и парапсихолози. Ту психијатри и клинички психолози проучавају снове болесника и здравих људи који им се обраћају за помоћ. На основу тог проучавања долази се до значајних сазнања о стању болести појединог пацијента. Наравно, темељним проучавањем сна психијатар добија и одређен сигнал и запажање о вероватној појави неке од болести која прети пацијенту. Али, о овом проблему биће речи у једном од поглавља ове књиге.
    Сновима се једно време бавио примаријус др Тихомир ЈОВАНОВИЋ, неуропсихијатар из Београда, који је овом послу посветио више од пола века на клиникама и у болницама у Лесковцу, Скопљу, Загребу и Београду. На свој начин тумачењем симбола из снова бавио се и Славиша ИВКОВИЋ из Београда, аутор књиге СНОВИ, који је љубав и знање наследио од свог деде Николе ИВКОВИЋА. Трећи члан екипе је Владимир КРАСИЋ, новинар који се сновима бави на специфичан начин, користећи, пре свега, интуицију и своје знање из области парапсихологије и астрологије.
    Сваког понедељка до касно у ноћ, на иницијативу Владимира КРАСИЋА, аутора емисије ШТА САЊАМ - А ШТА МИ СЕ ДОГАЂА, у програму РАДИО НОВОСТИ, једне од веома слушаних радио станица у Београду, јавило се више хиљада слушалаца или слало писма у којима су описивали снове и догађаје у току спавања. Тако се и јавила идеја да се на основу емисија и обимног снимљеног материјала и литературе објави фељтон у листу “Вечерње новости”. Ово занимљиво штиво о сновима припремила је и систематизовала новинар Миљана АКСИЋ - КРАЉ.
    Једино је сан искрен! Танан, неухватљив, често недокучив, сан је најуверљивији рукопис људске душе. И његова тајна. Сви ми сањамо, али смо и сањани. Човек од памтивека хода по лавиринту симбола, порука и представа, које му, док дубоко спава, долазе између два три трептаја ока. Зато и није чудо што се давно и сам Шекспир питао “нисмо ли саткани од истог од чега су и снови”.
- Шта је живот - махнитање? Шта је живот - пусте сање, често се питао шпански писац Калдерон дела БАРКА.
    А, шта су снови? Да ли нас везују за неки други свет и одакле долазе? Могу ли нам предсказати будућност и како се у њима одсликава наш свакодневни живот? Све су то питања која траже одговоре, јер нам снови из ноћи у ноћ постављају загонетке.
Писати о сновима може бити симпатично, каткад комично, неозбиљно, понекад тај чин изазива радост, тугу и забринутост. Ипак, писати о сновима је храброст. Бавити се овим послом озбиљно, значи “имати петљу”. Јер, искрено износити чак и неке своје једноставне и површне снове, није ни мало једноставно - може се слободно рећи, чак и веома храбро. О сновима је, по правилу, увек тешко писати али је зато увек задовољство читати снове ма чији они били.
    Говорити на јавном месту о сновима је посебна драж. То се може посматрати са више аспеката. Пре свега, треба имати у виду да, сваки човек, сем сумњивих изузетака, сања. Сваки човек добро познаје себе и најбоље разуме своје снове. Али, има и много “стручњака” за снове. У свакој породици по неко је “главни за снове”. Ипак, већина не жели да саопшти шта сања. Неко може да исприча само по неки сан, а други се боје да саопште било који сан и то поготову на јавном месту. Посебно се боје да своје снове саопште пред неуропсихијатром или клиничким психологом. То, свакако, није ни чудо за наше просторе јер се људи боје лекара и некако не желе да имају било какав контакт са психијатром. Такав контакт избегавају и они којима је стварно потребна психијатријска помоћ. На захтев укућана да се обрате лекару такви болесници одговарају: “Ако сте ви луди идите психијатру, мени он није потребан”. Ово није својствено само необразованим него и онима који имају факултетске дипломе.
    - Ето, у таквим условима одважио се један образован и храбар новинар и уредник РАДИО НОВОСТИ, Владимир КРАСИЋ, да постави и покрене ауторску емисију под насловом ШТА САЊАМ - А ШТА МИ СЕ ДОГАЂА, која је почела да плени пажњу још будног Београда и околине. У тренутку емитовања програма четрдесет долазећих телефонских веза до РАДИО НОВОСТИ целе ноћи понедељком је било блокирано. Ноћобдије и заљубљеници “чаробног и смирујућег гласа” Владимира КРАСИЋА, чекали су тренутак да дођу на ред и чују моје стручно тумачење снова, допуњено народним тумачењем по симболима из књиге СНОВИ, аутора Славише ИВКОВИЋА и завршне речи Владимира КРАСИЋА, који је мекотом и неком чудном љубављу према слушаоцима успевао да даје снагу изнемоглима и понуди им решења за излаз из свеколиких компликованих ситуација, изјавио је за “Вечерње новости” примаријус др Тихомир ЈОВАНОВИЋ, неуропсихијатар.
    Снови су нешто што је познато свима. Понекад тешки и опори доводе човека до безизлаза и тешког стања из кога не уме да изађе. И, управо у емисији Радио Новости “Шта сањам - а шта ми се догађа” слушаоцима је на јединствен начин отваран пут у ведрији живот.
    Од када знамо за себе, уколико их не заборавимо, знамо и за наше снове. Иначе, у тајни заборављања постоји нешто чудесно што оно што заборавимо “спуштамо негде”, можда потиснуто у подсвесно. Постоје и снови на које не обраћамо пажњу. Ту леже и неке наше заблуде. На овом месту бавимо се и личним искуствима и примерима.
    Ево сна др Тихомира ЈОВАНОВИЋА, описаног изворно:
    “Упамтио сам сан који сам сањао када сам имао три године. Дању сам лутао по густој, непроходној шуми и долазио до једне воденице. Од ове чудесне воденице коју су сви напустили и заборавили нисам се одвајао ни ноћу. Полусрушена воденица у мом сну налази се испод махале Горњи Струмићеви у Влашком Долу на око 1.400 метара надморске висине у шумовитој Црној Трави. Током сна чуо сам шкрипање огромног старог точка који је покретала вода наше Долине. Имао сам страх да не паднем у воду и да ме точак не растргне.”
    - Када сам се пробудио био је мрак. Чуо сам како ветар фијуче по високим буквама испод наше куће. Из овога се може видети да неки снови трају док смо живи. Поставља се питање о чему се ради. Да ли је то моја туга за бескрајним, бесконачним и незаборавним. Овде се јавља асоцијација на Сократа: “пошто сам и ја човек, мора да је оваква појава и код других људи!” Мени се чини да би то било право тумачење овог сна, закључује др Тихомир ЈОВАНОВИЋ.
    Нема сањања ако се не спава. У ту истину нико не сумња. У литератури смо уочили једну заблуду: многи бркају спавање и сан. Често, “ за добро спавање” кажу “добар сан”. Понекад кажу и обрнуто а да уопште нису сањали. Значи, сањамо док спавамо и ту нема заблуде. Међутим, ни то није потпуна истина. О њој ћемо говорити у поглављу “О луцидним сновима”. Овде само да кажемо да су то снови при делимичном укључењу свести у “Свест сна” са памћењем које функционише. Овај феномен се не јавља у психотичних болесника нити под дејством дрога.
    Сан је нешто спектакуларно, чудновато, тешко објашњиво и тајанствено. Стари народи су сматрали да је сан прави пут до богова који управљају светом. Природа је пуна тајни. Данас се човек ослања на науку и многима је она заменила богове. Богови су увек миловали људску душу, помагали јој и олакшавали патњу. А богова је било много. Што се снова тиче боље је имати једног Бога - Свевишњег.
Остало је још питање: да ли су нам снови омогућили да спознамо оног правог Бога који је макар малим делићем у нама? Оно што је остало за снове, као што је било пре више од шест хиљада година, то је вечна жеђ да се снови објасне, да се преко снова сазнају тајне душе - не само наше - наших најближих, него читаве околине, ако хоћемо шире, тајне и самог свемира. Дакле, проблем снова никада неће бити до краја исцрпљен. Са том истином остаје да стално живимо.
    У Старом веку је било право манипулисање сновима. Само је један корак од манипулисања царевима и краљевима до манипулисања народом. Много је примера: од Набуходоносара ( Небукаднезеар, вавилонски краљ , 605 до 662 ) из Старог века, до Цара Русије Николаја Другог у двадесетом веку!
    Има људи који воле да сањају. Други се плаше снова. Неки јако добро памте а неки заборављају снове ( бар тако кажу ). У сваком случају готово да нема човека кога неки сан није посебно погодио, узбудио или да није снове користио у смислу “да предвиди” своју будућност, макар да то никада није признао, чак ни пред собом. То није чудо пошто се неке ствари из сна понављају у стварности и обрнуто. Проблем није само у томе што снови не морају имати везе са оним шта нас тренутно занима. Упркос томе, ретко нас снови не изненађују својим зачуђујућим садржајем, који је за сневача потпуно необјашњив.
    Остало је вечито лебдеће убеђење - да оно што је виђено у сну мора да има “нешто значајно”. И поред тога што је сановника било стално на тржишту данас је преовладало мишљење да снови једне особе не значе исто што и снови друге. То значи да исти симбол за две особе не мора да има и исто значење. Наравно, важно је поређати симболе, међусобно их повезати и тумачити. То, свакако, најбоље може да уради веома стручно и поуздано психијатар, односно психотерапеут.
    То што неки заборављају своје снове, као што заборављају много тога у животу, за њих може да не значи нешто посебно. Не може се сматрати потпуно тачним тврђење да је само духовни живот оних који сањају, богатији и садржајнији.
    Пред “очима сневача” открива се нови свет, мање или више, пун садржаја, изненађења, пун непредвидљивих збивања. Зар данас нема и таквих људи којима није стало до литературе, радија, телевизије, оних који немају могућности или немају жељу да користе рачунар, које не интересује Интернет и његов садржај!? Сами кажу да им је боље без свега тога. Има људи који исто говоре и за снове. Може се живети и без снова - и то је тачно. Као и у свему, пишући ову књигу и прикупљајући материјале из свеколиких књига, радио емисија и фељтона из новина, а пре свега из “Вечерњих новости” - остајемо при чврстом ставу да ништа до краја не мора да буде тачно. О томе треба да просуди читалац коме смо понудили најразличитија мишљења и ставове.
    Старогрчки писац Лукијан смислио је “право острво снова”. Кад падне ноћ снови се разилазе по селима, градовима и шумама, улазе у раскошне палате, али и у сиромашне колибе. Појављују се особе као срећни, презадовољни људи, или као бедна, сиромашна и болесна људска бића. Постоје срећна створења или људи пуни страшних мора. Можда се Лукијан ругао тадашњем схватању и сталној потреби тумачења снова. Да ли је Лукијан алудирао на острво Лемос, где је као “брату смрти” сну - Хомер одредио место боравка. И, ето, од тада до данас снови су били, а и остаће прибежиште од страшних дневних збивања. Бежање у сан била је прилика да се тело одмори а човек пронађе излаз из тешке стварности.
    Од старих времена сви проблеми, као да остају слични данашњим. Онај ко жели да сазна нешто ново и реши проблем пун загонетки може га превести у своје снове. Проблем је како се саживљавати са сновима у којима се отвара посебан свет пун непредвидљивих догађања. Неки снови могу да открију пут ка разрешењу загонетке која мучи сневача: да се сети заборављеног или да нађе изгубљено. То што снови не могу увек да нам открију непознато, па и онога чега нисмо били свесни, а желели бисмо и да сазнамо, а што не сањамо оно што бисмо желели, не треба много да нас брине. Слике или збива-ња, могу бити и сасвим далеке од онога што је у нашим мислима и нашим реалним жељама.
    Оно што се догађало задњих стотину година у области научних истраживања спавања, није баш много допринело разјашњењу самом тумачењу снова. Спавање је изучавано са више аспеката па је доста тога постало јасније у области филозофије, биохемије, па и патологије тако и у области схватања, па донекле и стручном објашњењу снова. Последњих педесет година на пољу експеримената много тога је разјашњено. Сада постоје бројне лабораторије за снове. Ту се снови стручно проучавају и обавља корелација снова са низом параметара из живота сневача.
    То што су снови почели да имају све већу важност у свакодневном животу, а посебно место у уметности много има да се захвали дубинској психологији, тачније психоаналтичарима: Фројду, Јунгу, Адлеру, Фрому, Штекелу и низу неоаналитичара. Па, ипак, то је само једна страна медаље. Поред њих наука је ишла својим - егзактнијим путем. Тумачење снова је, ипак, област која се дотиче много тога што су људи по том питању стицали искуством током векова.
    Само онај који зна да тумачи своје снове - моћи ће да разуме и снове драгих особа. Тако је почео и Фројд. Две хиљаде година пре њега Артемидор је поставио принципе тумачења снова. Он је рекао да би, без обзира на сва достигнућа у области научног истраживања, у многим срединама протумачили снове “неопходно је да тумач темељно познаје особу која сања, да зна чиме се она бави, њено порекло, материјалне могућности, каквог је здравља и колико има година”.
Практично, научна достигнућа нам само олакшавају како да схватимо своје снове, али њихова суштина, њихово значење и њихово тумачење је област новог и свеобухватнијег интересовања, баш као што је то било пре више хиљада година.
    Оно што смо ми радили говорећи у емисији “ШТА САЊАМ - А ШТА МИ СЕ ДОГАЂА” у програму РАДИО НОВОСТИ је оригиналан и пријемчив приступ за слушаоце који су нам апсолутно веровали а ми им се потпуно предавали.
    Наш приступ према слушаоцима је био двострук, пре свега, због специфичности интересовања јавности за ову проблематику. Сматрали смо да треба да радимо стручно и занимљиво. Тај део посла обављао је лекар неуропсихијатар. Потом, сматрали смо да је корисно и популарно тумачење снова, које је вековима коришћено, на основу народног сановника.
 

“ДИВЉЕ ЈАГОДЕ” ИЗ СНОВА
 

    У стручном тумачењу користили смо рекогнитивни слој личности, нашу емпирију, донекле литературу, искуство векова, а и нашу интуицију. Разуме се, ми смо свесни да је сан нешто строго индивидуално. Међутим, ако се слушаоцу сан протумачи тако да му се укаже на правилан пут, како да разреши своје дилеме, како да користи своје време и томе приђе систематски са циљем да поправи свој друштвени статус и на крају како да разреши загонетку - макар и у неким сегментима његовог живота - мислимо да смо бар нешто племенито постигли. То смо чинили непосредно, на једноставан начин, преко радио таласа или телефоном. Одговорили смо и на више стотина писама. Да је то био прави погодак најбоља је потврда фељтон у “Вечерњим новостима”.
    Чаролија сна вековима је највише опијала уметнике. Није потребно набрајати све филмове, слике, песничке књиге, драме, музичка дела и романе, којима је сан био тема.
Мало ћемо се играти и препричавати снове познатих људи нашег времена. Подсетићемо се многих значајних дела и имена везаних за њихове снове и стварање. Ингмар БЕРГМАН направио је најбоље своје сновиђење у филму “Дивље јагоде”.
    - Сан може да подстакне ваш интелект... Може да вам пружи нове замисли, укаже на нов начин размишљања, осећања. Може другачијим светлом да обасја вашу унутрашњу природу. И може вам неочекивано пружити донекле нов начин управљања животом, записао је Бергман.
Аутентичан сан Луис БУЊУЕЛ пренео је у филм “Дискретни шарм буржоазије”. А француски редитељ Клод ЛЕЛУШ тврди:
    “Пре него што снимим филм ја га сањам. Неко је морао да сања авион или телевизор пре него што га је изумео”.
    - Ходам улицом и срећем некога ко ме пита: Шта ти радиш овде? Видео сам те са Пепитом, каже. Запитах: Шта? Како мислиш са Пепитом? Пепито је умро пре петнаест година. Он наставља: Али, видео сам те овде. Млада девојка обучена у белу тунику прилази: Гледа нас са великом нежношћу и испоставља се да су сви већ мртви, тако је великан шпанског филма Луис БУЊУЕЛ описао сан који је укомпоновао у филм “Дискретни шарм буржоазије”.
    Осам година након што је написао први део бестселера “Галеб Џоната Ливинстона”, Ричард БАХ је, сасвим изненада, одсањао остатак приче. У свом дневнику италијански филмски редитељ Фредерико ФЕЛИНИ је описао сан у коме се појављује лик директора аеродрома, кога ће биоскопска публика видети у филму “Дођавола с Тобијем”.
    - Сви моји филмови почињали су ликовима из маште, који су ми се јављали у сновима или сећању, говорио је ФЕЛИНИ.
 

МОЋ СНОВА
 

    Многи научници, језиком јаве, покушавају да објасне тајну моћ снова. Запитаност над животом који су живели док су спавали, имали су и градитељи пирамида и зигурата, грчки и римски робови, домаћице, пекари, куртизане, трговци, зидари, врачеви, видовњаци, мајстори за снове... Нема народа и земље на свету без богате ризнице веровања у снове и њихову чудесну моћ.
    Сан се јави богато одужио. За то постоје многобројни непобитни примери. Многа велика дела зачета су у сну. Рене ДЕКАРТ, француски филозоф док још није одабрао свој животни пут и није имао појма да ће постати тако чувен и познат као младић у току једне ноћи сањао је три сна која су му открила основе филозофије. Касније ће настати чувена картезијанска школа.
    Готфрид ЛАЈБНИЦ је сматрао да човек има способност да мисли и у сну. У току сна је и сам долазио до решења појединих проблема о чему је писао:
    “Да не спомињемо чудесна дела снова у којима осмишљавамо проналаске, без напора, али и без улагања воље, за шта би нам на јави било потребно много времена”.
Свом блиском пријатељу, геологу, Димитриј МЕНДЕЉЕЈЕВ поверио се да је у сну видео све хемијске елементе поређане на својим местима.
-     Пробудио сам се и истог трена све записао на папир. Испоставило се да је било потребно направити само једну исправку, говорио је Мендељејев.
    Нобеловац Ото ЛЕВИ дуго је трагао за доказом хемијске природе преноса нервних импулса. Једне ноћи пробудио се из сна у коме је био нацрт експеримента. Брзо је записао сан и наставио да спава. Ујутро, међутим, није успео да дешифрује запис, нити да се присети сна. Следеће ноћи исти сан му се поновио. Уредно га је записао, проверио и добио највеће светско признање из области медицине и физиологије.
    Идеја о конструисању америчког борбеног авиона М - 9 његовом проналазачу А.Д.Б. Паркинсону јавила се у сну.
    Зачетник органске хемије Фридрих Август КЕКУЛЕ у полусну је открио процес стварања ланца угљеника и кружну структуру бензоловог прстена. Визије готово свих својих великих патената Никола ТЕСЛА имао је у тренуцима док је тонуо у сан.
    Вештина тумачења снова заокупљала је Грке. Било је то сасвим довољно да се за снове заинтересује и Рим. Цицерон је детаљно описао пророчански сан који је уснио један Римљанин. Овај вешти говорник, политичар и филозоф је, изгледа, веровао у снове. А прича је доста уверљива.
    Два младића из Рима допутовала су у грчки град Мегару. Нису нашли место да заједно преспавају па су се разишли. Усред ноћи један је уснио страшан сан: пред њим се појавио лик његовог друга и захтевао је да му помогне , јер се његов домаћин спрема да га убије. Младић је узнемирен и уплашен скочио са кревета са намером да пође и притекне у помоћ пријатељу. За тренутак је застао и мало промислио. Учинило му се пренагљено и глупо да било шта учини а и бојао се да га због таквог поступка не би исмевали. Размишљао је још да није добро да због таквог сна у пола ноћи буди безазленог и доброг човека који је примио на спавање његовог пријатеља. Још је помислио да би му се пријатељ смејао па је убрзо поново легао у постељу и наставио да спава. После кратког времена, чим га је ухватио сан, младићу се појавио лик пријатеља који је говорио:
-     Пошто ниси хтео да ме спасиш, сад ме бар освети. Газда ме је убио и сад хоће да моје тело, које је сакрио испод гомиле смећа, рано ујутро колима извезе из града и закопа у пољу.
    Потресен и узнемирен младић више није премишљао о последицама ако изнесе и јавно каже шта је уснио. У свитање је стигао пред кућу у којој је његов друг остао да преноћи. Домаћин је, управо, кренуо колима из свог дворишта. Младић му нареди да заустави запрегу и поче да претражује по смећу у колима. То се домаћину није допало и дошло је до свађе и галаме која је пробудила остале комшије. Када су се људи окупили младић им је потанко испричао о чему се ради. На захтев присутних домаћин дозволи младићу да претражи кола. Испод гомиле смећа лежао је убијен његов пријатељ.
    Ево још једног примера како су у Средњем веку тумачени и схватани снови.
Кад је ЛУЈ ЧЕТРНАЕСТИ опседао један град, сањао је да је неко из његове телесне гарде извукао нож и покушао да га убије. Пажљиво је у сну погледао убицу и ујутру је наредио да се построје сви гардисти. ЛУЈ ЧЕТРНАЕСТИ је одмах уперио прст на гардисту кога је видео у сну и испричао му шта је сањао. Изненађен и збуњен гардиста је признао да је хтео да убије краља.
    Пре него што је прешао Рубикон у свом великом походу на Рим, Јулије ЦЕЗАР је сањао да је водио љубав са мајком. Овај инцестуозни сан за њега није био нимало лоше предсказање. Тадашњи познаваоци снова протумачили су му да ће га “мајка” Рим прихватити са радошћу и да му неће пружити отпор.
    Ни у египатским веровањима инцест у сну није био лош знак. Према тим тумачењима може да представља везу сневача са значајнијим преокретом у животу. Првог маја 1794. године Робеспјер је преноћио код Сен ЖИСТА на Сен Жермену. Изненада се тргао из сна и почео је да виче. Сен ЖИСТ се такође пробудио и питао га шта се догодило. Робеспјер му је тада рекао да је видео човека који је држао таблу са исписаним словом “С” и да је том таблом хтео да га убије. Неколико недеља касније Робеспјера је гиљотирао џелат по имену Самсон.
    Да ли су сви ови примери о сновима тачни, измишљени или у препричавању дограђивани и филовани новим детаљима више није важно. Тек, било је то сасвим довољно да се људи од науке и пера све више почну бавити сновима. Тако су Гете и Лаватер сновима давали посебан значај. Шопенхауер је тврдио да су снови “небески широки”, да превазилазе нашу свесну снагу фантазије, због чега је сматрао да је ограничено и неправедно схватање које снове проглашава за једноставну играрију, за маштање у сликама.
    - У свему хоћете да будете одговорни за своја дела и поступке, али не прихватате одговорност за ваше снове! Каква проклета слабост, какав недостатак храбрости. Ништа није у толикој мери ваше власништво, као што су ваши снови! Предмет, облик, гледалац у тој комедији сте ви сами. И, управо ту се стидите самих себе, категоричан је НИЧЕ, када говори о сновима.
    Слично као Ниче мисли и Жан ПОЛ.
    “Блиставо јарким сјајем светли сан у Екипуровој и Аугијевој штали коју смо сами изградили, и ми видимо како се ноћу слободно шетају све оне дивље животиње које су преко дана везане ланцима нашег разума”. Да ли је сан део стварности која нам се догађа? Због чега се ни један сан у потпуности не може разумети? Колико је сновиђење део нашег животног искуства? Шта ће вам се десити кад сањате да сте изгубили зуб и зашто није добро сањати дугме питања су на која покушавамо да дамо одговоре на основу искуства и богате литературе.
    Сањали сте да вам је испао зуб. Пре прве јутарње кафе још буновни отварате САНОВНИК. У њему лепо пише: “Ако зуб испадне, а то је праћено болом - члан фамилије ће умрети. Ако зуб испадне а да не боли - умреће позната особа за којом нећете пуно жалити”.
Успаничени трчите до прве доконе комшинице да потражите савет. Наравно, комшиница која ни у шта не верује предлаже вам да с места одете код зубара, јер вас је највероватније у сну заболела кварна седмица.
    Веде су древним Индусима тумачиле да испадање зуба у сновима не доноси ништа добро. Овакав сан ништа добро није представљао ни старим Египћанима. На папирусу старом око четири хиљаде година записано је да испадање зуба у сну предсказује смрт неког од потчињених. И по Талмуду се зуби тумаче као чланови породице - а овакви снови претходе смрти неког ближњег.
    Хеленски тумач снова Артемидорус, из другог века наше ере, који је своје знање о зубима у сну преузео од Аристандра ТЕЛЕМСУМСКОГ, читача снова Филипа МАКЕДОНСКОГ и Александра ВЕЛИКОГ, веома исцрпно описује могућа значења:
    “Горњи зуби представљају значајније и по рангу више чланове домаћинства особе које је сањала, док доњи представљају оне мање важне. Секутићи или предњи зуби означавају младу особу, кутњаци особу средњег доба, умњаци - старе људе. Отуда је врста човека који ће бити изгубљен одређена врстом зуба који је испао”.
    Према овом тумачу, међутим, губљење зуба, могло је да представља и имовинску штету или угрожен положај у друштву. Овакав сан не указује само на смрт. О томе је остављен следећи запис:
    “Ако сви зуби испадну заједно и ако су у питању људи који су здрави, слободни и нису трговци, то значи да ће сви житељи напустити кућу. Уколико су болесни, сан предвиђа дуготрајну болест и пустошење, али не указује на смрт. Јер, без зуба се не може конзумирати чврста храна, али може каша, а осим тога они који умиру не губе зубе”.
    Записано је још ако дужник сања да су му испали зуби, отплатиће дугове, а ако роб у сну изгуби зубе - биће ослобођен.
    Сигмунд ФРОЈД, отац психоанализе, који је први у историји научно тумачио значење симбола у сну, код својих пацијената није наишао ни на један сан о губљењу зуба. Зато није оставио комплетну интерпретацију оваквих снова, али је веровао да симболишу кастрацију. За Карла Густава ЈУНГА овакви снови код жена указивали су на потребу да роде дете.
    Савремени амерички психоаналитичар Медард БОС сматра да овакве снове треба везивати за “непосредно значење зуба”:
    “Наши зуби несумњиво припадају односима хватања, задржавања, поседовања и стезања нечега. Није само наша физичка храна та која се хвата и стеже. Ми хватамо у ментални садржај, оно са чиме се срећемо, у смислу да покушавамо да разумемо и прихватимо да бисмо се одржали на овом свету... Када постане јасно да наши зуби нису ништа друго него директан физички облик нашег држања и односа према свету, онда не изненађује то што пацијенти редовно имају снове о губитку зуба онда када процес терапије дође дотле да мења неуротично поимање света који се налази на граници рушења”.
Има аналитичара који би сан о испадању зуба протумачили као страх од старења и смрти, али и оних који би се сложили са оном поруком да је време да одете код зубара!
    Ипак, снова има колико и сневача, а тумачења колико и тумача.
    На развој вештине тумачења снова пре деветнаестог века веома су утицали Арапи који су преко Северне Африке дошли на Пиринејско полуострво, у Шпанију. Са многим научним дисциплинама Арапи су у Европу донели и вештину тумачења снова. Најпознатији арапски сановник објављен је у Паризу 1664. године и на француском двору доживео је огромно интересовање. Сто година раније, тачније 1540. у Аугсбургу, лекар Валтер ХЕРМАН објавио је сановник. Нешто касније италијански лекар, астроном и математичар Ђеронимо КАРДАНО објавио је веома популарни сановник.
    - Сан је део стварности чије је порекло лично али нејасно, чије је значење богато садржајем али неизвесно и чија судбина у будном стању лежи у нашим сопственим рукама, пише Џејмс ХОЛ, амерички психоаналитичар у књизи “Јунговско тумачење снова”.
    Ни један сан никад не може у потпуности да се разуме. Будући снови могу да, донекле, измене оно што је изгледало као савремено потпуно тумачење.
    Већина савремених аналитичара, без обзира којој школи и правцу припадали, сложни су да свако тумачење догађаја и симбола у сну треба везивати за будни део сневача.
    И сан је, сматра Џејмс ХОЛ, део нашег животног искуства:
    “То је доживљај кога смо свесни тек ретроспективно, кога прихватамо као нешто што се десило у нашем уму за време спавања, упркос томе што је у тренутку док смо га доживљавали он собом носио исти онај утисак верности који подразумевају доживљаји у будном стању, што значи да је изгледало да се дешава у стварном свету, кога ретроспективно можемо да означимо као свет сна”.
Тај “свет сна” не само да носи симболе који су поруке за живот на јави, већ и своју посебну природу. У сну - пише Хол - доживљавамо неке ствари које су немогуће у стварности: “Изненадна померања у времену и простору, промене у добу, присуство особа за које знамо да су умрле или особа и животиња које припадају фантазији, које никада нису ни постојале. Можда је највећа промена која се доживљава у сну прелажење его идентитета из једног лика у други, или можда ни у један други лик, већ его у сну наизглед посматра догађаје са неког свезнајућег, лебдећег положаја”.
    До појаве Зигмунда ФРОЈДА, на подручју психологије сна владао је, према речима Карла Густава ЈУНГА “густи мрак”. Много тога што је дотад било несхваћено добило је ново образложење и објашњење. Познате су Фројдове речи:
    “Тумачење снова је одиста краљевски пут до упознавања душе”.
    Према Фројду, у човеку се стално налазе у борби две енергетски снажне тенденције: нагон либида и принцип реалитета. Под либидом се, пре свега, подразумева сексуална пожуда, мада постоје и друге врсте похотљивости. Први вид те похоте је орална похота код деце, што се јасно испољава у задовољству с којим дете сиса дојку и свој прст: затим следи анална похота, пражњење црева, која је врло значајна код деце и еротски недораслих људи; најзад долази генитална похота, коришћење полних органа.
    У смеру супротном од смера деловања нагона либида делује принцип реалитета, који је по Фројду, нека врста психичког органа, који човека позива на прилагођавање стварности, на морални ред. Другим речима, принцип реалитета ограничава нагон, и то је сваком човеку најтеже. Либидо започиње жестоком жудњом за интимним додиром са родитељем супротног пола.
    Фројд је веровао да је снажну потврду за своје схватање нашао у грчкој причи о Едипу.
    Научници тврде да сваки здрав човек у току ноћи сања четири до пет пута. Млађи људи боље памте снове од старијих. Код испрекиданог спавања снови су јаснији. Древни народи су ритуалима призивали снове а савременици верују да се снови могу сачувати “триковима”.
    У једној од најлепших песама српске поезије “Можда спава” Владислав ПЕТКОВИЋ - ДИС жали за изгубљеном песмом - драгом - сном:

“Ја сад једва могу знати да
имадох сан,
и у њему очи неке, небо
нечије,
неко лице, не знам какво,
можда дечје,
стару песму, старе снове,
неки стари дан,
ја сад једва могу знати да
имадох сан”.

    Десанка МАКСИМОВИЋ је за снове рекла:
    “Сан, ако је леп, украси ми дан, а када је ружан, знам да ћу тог дана бити нерасположена и уморна од таквог сна!”
    - Слађе је сневати него збиља гледати и гушити се од наврлих осећаја, успомена, и тешка, хладна, самотна живота... Да, слађи је сан, сан детињства и младости, говорио је Бора СТАНКОВИЋ, човек који је најлепше претакао снове у стварност и стварност у сан. Зато је и остао упамћен по дерту и мераку који нико до сада није тако добро описао у врањском и српском поднебљу као он.
За Марка РИСТИЋА “Доживљај сна је интегралан, необично карактеристичан за сваког човека понаособ, универзално људски, значајан бар као психолошки кључ који отвара једна тајна врата, па и капије, које разум не може да отвори”.
    Многи снови, често они које би да сачувамо за цео живот, распрше се пре него што успемо да их запамтимо. Дешава се често да и не знамо, или да не можемо да опишемо оно што нам се десило. И те слике нас дуго прате док саме од себе не ишчезну.
    Има људи који верују да никада не сањају, који нису запамтили ни један свој сан. Али, чак и када то не знамо сви ми сањамо. Научници су експериментално утврдили да нас сан походи чак четири до пет пута у току ноћи.
    Сваки човек просечно преспава трећину живота. Петину времена коју проведемо спавајући чине снови, сећали их се ми, или не. Неке статистике кажу да се око 20 одсто људи никада не сећа својих снова, приближан проценат чак не може ни да преприча најуверљивији сан. Према истом истраживању само шест одсто сневача се сваког јутра сећа својих “ноћних авантура”, 12 одсто запамти неколико снова у току недеље, а чак 60 одсто само повремено може да исприча свој сан. Жене се много више од мушкараца сећају шта су протекле ноћи сањале. Проценат упамћених снова је већи код млађих него код старијих.
Француски неуробиолог Ј.В. Валатса и психоаналитичар Пол ДЕНИ бавили су се сновима и вршили многа испитивања, анкетирања и упоређивања. Тражили су и одговоре на питања које се ситуције најчешће сањају. О томе је у књизи СНОВИ записао Славиша ИВКОВИЋ:
    “Породични амбијент је место где проводимо највише времена а родитељи, брачни друг и деца су особе до којих нам је највише стало и зато су најприсутнији у нашим сновима. То је разлог што 40 одсто особа често сања своје родитеље. Тај проценат код особа од 15 до 19 година је већи и износи 50 одсто док код оних изнад 60 година износи 37 одсто. Свог брачног друга сања 38 одсто особа. Жене чешће сањају своју децу ( 43 одсто ) у односу на мушкарце ( 27 одсто ). Разлика у корист жена објашњава се њиховим већим страхом да их не изгубе. Ови снови учесталији су у периоду од 35 до 50 године.
    Тема љубави и еротике, по истраживањима, заузима преко 30 одсто од укупног броја снова, али ту треба имати у виду да и многи други снови имају исту, сексуалну тематику, али кроз симболичко изражавање као што је летење, падање, змија итд. Сањају да воде љубав или се заљубљују 22 одсто испитаника. Мушкарци имају више таквих снова ( 29 одсто ) у односу на жене ( 16 одсто ). Разлика се објашњава маштом мушкараца која је више окренута акцији. Интересантно је да љубавници чешће сањају своје партнере ( 51 одсто ) у односу на оне у браку ( 43 одсто ). Да ли то значи да је љубав у том периоду јача?
    Професионално опредељење и догађања на радном месту могу бити разлог садржаја наших снова. Снове везане за посао сања 21 одсто људи. О успеху сања 25 одсто мушкараца и 19 одсто жена. Код мушкараца је већи проценат оваквих снова из социолошких разлога. Међу најупечатљивијим сновима четири одсто везано је за успех.
    Живот се не може замислити без пријатеља који посебно у периоду младости играју важну улогу у животу сваког појединца. Често сања своје пријатеље 46 одсто особа. Код испитаника од 15 до 19 година тај проценат је 79 одсто, док код особа изнад 60 година износи 30 одсто.
    Смрт, умирање, гробља, сахране нису у врху сањања по проценту учесталости али због нелагодности коју изазивају код сневача могу се сматрати значајним. Само девет одсто људи често сања о својој сопственој смрти али зато 19 одсто сања да губи блиску особу. Као што се види ређе се сања сопствена смрт јер би то било превише страшно и узнемиравајуће. Насупрот томе смрт других процентуално заузима важно место зато што је страх од губитка својих најближих универзалан. Ови снови су чешћи код жена, оне се више плаше раздвајања. Није необично да о смрти више сањају старије особе јер што се човек више приближава крају живота то је ова тема присутнија. Слично је и код оних који болују од тежих болести.
    Снови страха са учешћем од 23 одсто, такође, заузимају високо место а 17 одсто најупечатљивијих снова односи се на несреће. До страха долази онда када је задовољење немогуће и када нема излаза. Снови страха раширенији су код жена. Оне чешће сањају да су у мраку ( 18 одсто ) у односу на мушкарце ( 10 одсто ).
    Јавни живот налази се на последњем месту на листи најчешћих снова. Само шест одсто испитаника сања особе из јавног живота што се објашњава тиме да оне немају директну улогу, односно мало могу да утичу на наш емотивни живот. Особе од 15 до 19 година највише сањају ( 20 одсто ) филмске звезде, певаче, спортисте и хероје из стрипова.
    Сан нам може пружити оно што нам је у стварном животу ускраћено. Ако живимо у складу са собом и својим могућностима разлика између садржаја сна и јаве неће бити велика, али када је она приметна тада и у нама постоји велики несклад. Фантазије почивају на неоствареним сновима.
 

АНАНАС ЗА ПАМЋЕЊЕ СНОВА
 

    Када кренемо на починак организам нам се спавајући опушта и припрема за сан. Наука је утврдила да од тренутка када затворимо очи па док не утонемо у чаролију сањања, мозак и нервни систем пролазе кроз четири фазе. У најдубљој, четвртој фази спавања наступа РЕМ СТАДИЈУМ, коју карактеришу брзи покрети очију испод затворених капака. Тада нам сан “пада на очи”. Ако се сневач пробуди у том тренутку постоји велика вероватноћа да ће се сећати готово сваког детаља.
    У књизи “ПРОДОР У СВЕТ СНОВА” амерички психијатар Гејл ДЕЛЕЈНИ наводи експеримент из једне лабораторије за проучавање снова, са људима који су тврдили да никада у животу нису сањали. Будили су их током РЕМ ЕПИЗОДА и снимали на траку оно што су говорили о својим сновима. Када се ујутру ови сновоневерници ничега нису сећали пуштан им је видео запис.
    “Постоје и неки извештаји о сновима који потичу из других фаза спавања”, истиче др Џемс ХОЛ у књизи “ЈУНГОВСКО ТУМАЧЕЊЕ СНОВА”. Иако је било врло интересантних проучавања која су повезивала смер покрета очију са садржајем доживљених снова, овим посматрањима недостаје довољно потврде да би била опште прихваћена.
    Како РЕМ СТАДИЈУМ заузима већину времена прерано рођених беба и равномерно се и стално смањује током процеса старења, чини нам се да је у питању пре биолошки детерминисано, него стање које једноставно опслужује психичке потребе човека.
РЕМ СТАДИЈУМ је, према Џемс ХОЛУ, карактеристичан и за већину животињских врста. То не може да се доведе у везу са неким психичким чиниоцима, па се самим тим за овај феномен може претпоставити да служи и за обраду информација везаних са видом, или да повремено , у току ноћи “разбуди” нервни систем. Без обзира на биолошку основу сањања, Хол сматра да је оно неопходно за здраво психичко функционисање, и наводи:
    “ФРОЈД је сновима доделио улогу чувара од пробијања потонулих импулса, што се углавном сматра да није у складу са савременијим проучавањем снова. Насупрот томе, ЈУНГ је сматрао да сан служи да компензира ограничене погледе ега у будном стању, што би била сврха у складу са хипотезом о обради информација током сањања, али и сврха знатно шира и обухватнија од пуке акумулације нових података”.
    Да не би губили снове неки се служе и триковима, пију разне “магичне напитке” и витамине да освеже јутарње сећање. Верује се тако да ананас и чоколада помажу да снови остану што дуже у нама, о чему др Грејл ДЕЛЕЈНИ пише:
    “Превелика количина било које хране може довести до пробавних сметњи, услед чега се можете будити често у току ноћи. Ако се у току ноћи будите више него обично, имаћете више шанси да запамтите несталне снове. Исте резултате можете постићи и ако навијете будилник да звони усред ноћи, или ако пред спавање и кад год се пробудите попијете доста воде! За витамин Б-6 се тврди да потпомаже при сећању снова, али дневне дозе веће од 50 милиграма, могу бити токсичне, а дуготрајна употреба мањих доза може се једног дана показати као штетна”.
    Како наши савременици верују да “триковима” могу да сачувају снове, тако су древни народи веровали да одређеним ритуалима могу да их призову. Тако су спавали на одређеним светим местима и молили богове за снове који ће им излечити болести, дати одговоре на питања која их муче, помоћи при доношењу одлука. Обреди призивања снова извођени су у Месопотамији, Египту, Грчкој и Риму. Њима су руководили свештеници који су их припремали и приносили жртве и понекад тумачили неразумљиве снове. 

ПОРУКЕ НЕСВЕСНОГ: Сан нас суочава са неоткривеним светом нашег бића.
(Илустрација: Стеван Маркуш)

НАСТАВАК