Насловна  Владимир Красић, књижевник  Човек из једног комада Књиге  Књижевна радионица "Владимир Красић"  Фото галерија  На претраживачу Fotopic Аудио Контакт

Milana Mijalkovića 14, 35000 Jagodina, Tel. (+381 35) 223 805, Fax (+381 35) 223 805

Датум:01.06.2007Научно-стручни скуп СТВАРАЛАШТВО НИКОЛЕ ЦВЕТКОВИЋА

    У организацији Универзитета у Крагујевцу, Педагошког факултета у Јагодини, Факултета за културу и медије Мегатренд Универзитета у Београду, Бања Лука Цоллеге-а,  Дечјег позоришта "Станиславски", Јагодина,Књижевне радионице "Владимир Красић" Београд одржан је Научно-стручни скуп СТВАРАЛАШТВО НИКОЛЕ ЦВЕТКОВИЋА у Јагодини, 1. јуна 2007. године у Свечаној сали Педагошког факултета у Јагодини са почетком у 11.00х.

    Никола Цветковић је рођен 1939. године у Лесковцу, где је завршио основну школу и гимназију. На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1964. године на Групи за југословенску и општу књижевност. На истом факултету је 1973. године магистрирао ("Поетика Милана Дединца"). Докторску дисертацију "Песничко стваралаштво и поетика Милоша Црњанског" одбранио је 1981. године пред комисијом Филолошког факултета у Београду ...

Програм скупа

Владимир КРАСИЋ

                        ПОЗДРАВНА РЕЧ

    Радујем  се  што имам прилику да у име  Књижевне радионице – Владимир Красић могу да говорим о делу и делању мог пријатеља  и брата по перу професора Николе Цветковића

    У то име поздрављам господина декана  Сретка Дивљана и , наравно, све уважене  професоре  и учеснике данашњег научног скупа  посвећеног  професору  др Николи Цветковићу.

    Моја књижевна радионица,  са својом Школом у природи, у  селу  Дражевцу надомак Београда сваког пролећа у хладу  јарко црвених трешања окупља заљубљенике писане речи од седам до  седамдесет и  седам година.

    Прошле године , у ово време, били  су ми гости новинари ветерани из  Београда. Њих педесет је говорило  своје  стихове  и  догодовштине више од  12  сати  колико је  трајало  дружење.

    У протеклих 17 година МАЈСТОРСКО ПИСМО,  ове радионице,  добило је близу хиљаду ученика , студената, младих новинара, глумаца, сликара, писаца, лекара, историчара уметности и сви они којима  је новинарство, писана и  изговорена реч била љубав, опсесија, страст и , надасве, начин живота.

    Књижевна радионица – Владимир Красић, по узору на Учитељски факултет у Јагодини, негује  писану реч, књижевну културу и узвишено креативно читање.

    Из новинарске Школе   РАДИО НОВОСТИ У Београду, основане 1993. године, на Дан СЊветог Саве коју  су практично  похађали и студенти Учитељског факултета у Јагодини, проистекла  је  и наставила њену традицију Књижевна радионица.

    Појединци из ове средине, као  што  је  Дејан Цветковић,  сада на завршној години Педагошког факултета, добили су  МАЈСТОРСКО ПИСМО, Новинарске школе  за  успешно вођење радио програма.

    Главни и одговорни уредник Књижевне радионице и њене издавачке  делатности је професор  др Никола Цветковић.

    Одабрани и врсни студенти Факултета за културу  и медије МЕГАТРЕНД  универзитета , које  успешно предводи  декан професор др Миливоје Павловић, заједно са  продеканом  професором доктором Зораном Јевтовићем, иначе суорганизаторима овог  Научно – стручног  скупа – похађају  наставу из историје новинарства и креативног писања, читања и интерпретације  код уваженог професора  доктора Николе Цветковића.

    Поменућу само даровиту студенткињу Бојану Крстајић, која је прошла кроз  Школу РАДИО НОВОСТИ и објавила низ репортажа. Цењен професор  Никола Цветковић, током практичног дела наставе  КРЕАТИВНОГ ПИСАЊА узима њене репортаже као добар пример новинарског, публицистичког и књижевно – списатељског рада.

    Као што видите, поштовани учесници Научно – стручног скупа, све је у присној стваралачкој вези; и овај  храм науке, Педагошки факултет, његов цењени декан Сретен Дивљан, управник Студентско – дечјег позоришта Синиша  Цветковић, његов брат по  души и опредељењу професор Никола Цветковић, декан - научник и један од корифеја сигналистичког покрета професор Миливоје Павловић и његови талентовани студенти који су песничком речи поздравили овај   скуп.

    Дакле, СВЕ ЈЕ У ВЕЗИ И СВЕПОВЕЗАНОСТИ, кажу древни Кинези.

    СВЕ ЈЕ ЉУБАВ, пева Никола Цветковић у књизи под истим насловом.                        

                        КАД  НАМ  ЈЕ  У  ОЧИМА  ЉУБАВ

                        И  МРАВ  ЈЕ  ЉУБАВ,

                        И ПЛАНИНА...

                        СВЕ  ЈЕ  ЉУБАВ

    СВЕ ЈЕ ЉУБАВ – пева учитељ креативног писања Никола Цветковић,  један од уредника  и посленика  у Књижевној радионици, где се млади уче узноситости књижевно – стилског изражавања, лепој речи и беседничкој вештини.                       

    Писање није  само  стварање речи,  и ако је и то  врло драгоцено, већ и мисли, птредстава, концепција. У књижевнику морају истовремено деловати мислилац, уметник и критичар, указивао је велики Толстој.

    Задатак Књижевне радионице је да открива оне који су талентовани, да помаже у подизању и неговању књижевне културе, да написаном речи даровито уочава оно поред чега многи пролазе широм отворених очију, па ипак не виде. А изванредни душевни и креативни дарови траже изванредне животне и радне прилике да би се могли посведочити и испољити.

    Књижевна радионица би, да парафразирам  великог Хемигвеја, требало да  ствара нешто што ће  бити тако написано да може постати саставни  део искуства читалаца.

    Даровит писац се  доста често рађа са наслеђем од предака, са креативним особинама, са одређеним природним склоностима и способностима. Он је, сликовито речено,  само једна алка на дугом ланцу, само један беочуг у дугом низу.

    Талентовани писци, они који трају кроз своју књижевну радионицу, само јаче осветљавају  оно што је  тајновито, што је несвесно, полусвесно или  магловито код савременика; " они су јасан глас многих шапата и њихова  заслуга је што казују тајну целог света",   како би рекао Јован Скерлић. 

    Никола Цветковић често истиче на Крлежину мисао да је писање и делање у Књижевној радионици "вештина  која изискује једноставну, а истовремено врло ретку  способност, а то је способност разазнавања  значења речи.

    Велики Андрић је рекао да се највећи  ефекти постижу у поезији   "кад песнику пође за руком  да читаоца изненади НЕЧИМ ПОЗНАТИМ."                 

    Зато се подсетимо Гетеовог савета и претворимо писање у радну доколицу, у радост стварања, у љубав живљења и делања, у смисао  постојања.

    У том смеру упућује нас свеукупно  научно, књижевно, песничко и педагошко делање господина Николе Цветковића који је  увек гурао  друге показивајући им  путеве среће  човековог  свезнања и  свеумећа.

    И, шта рећи на крају а  да  не  буде патетично и нескромно или употребити  његову  вечиту  реченицу  да  је  он учио од  нас  а  не  ми од њега.

    Има још једна  важна ствар која је тачна. Многи од  нас се може с правом заклети да је Никола Цветковић баш његов и   једино његов највећи  несебични  друг, пријатељ и саборац а да то, често, међсобно нисмо знали.

    Ето, то је Никола Цветковић, мој, баш  мој, НАЈВЕЋИ ДРУГАР, пре свега.