Насловна  Владимир Красић, књижевник  Човек из једног комада Књиге  Књижевна радионица "Владимир Красић"  Фото галерија  На претраживачу Fotopic Аудио Контакт

БРЗО КРАТКО ЈАСНО

историју пишу победници

        Владимир Красић је у животу имао и има много пријатеља. Наравно, имао је  и још има и понеког непријатеља. 

           Они који га воле имају највећи број његових књига, фотографија, амајлија, филмова, видео касета, аудио записа, мајица са разним натписима  и свега што је стварао и радио.

           Срећом, све што је радио, Владимир Красић је брижљиво чувао,  водио  дневник и има више стотина килограма личних бележница својеручно исписаних о многим догађајима, састанцима, разговорима, путовањима и више хиљада фотографија, тонских и видео записа о себи  и свом окружењу. Наравно, и пет пута више фото снимака, слајдова и другог, ( за историју Србије и Југославије ) као и за његову личну биографију и употребу значајног материјала.

          Више хиљада фотографија, које је снимио, налазе се у  Фототеци НИГРО „Борба“ и „Вечерњих новости“.

           Један догађај од петка 14. септембра 2007. године  натерао је Владимира Красића да понешто и провери.

            У  гостима код Владимира Красића били су знаменити лесковачки публициста и професор Душан Стошић, који живи и ствара у Београду и неуропсихијатар  примаријус др Тихомир Јовановић, Тоћа -  аутор многих књига из области психијатрије и човек у чијој се  спомен кући – библиотеци у Гроцкој код Београда, налазе  скоро све књиге  Владимира Красића и многи други, за историју, значајни материјали. Ту је био и Ратомир Красић,  као и Владимир који им је показивао видео снимке и документа о  ономе што се догађало у последњих четрдесет година у Србији и Југославији.

            Професор Душан Стошић је тада, као  случајно, подсетио Владимира на догађај од среде 22. фебруара 2006. године, када је у Народној библиотеци  „Радоје Домановић“ у Лесковцу  промовисана књига др Тихомира Јовановића „Парапсихологија између мистике и науке“.  На промоцији су говорили професор Душан Стошић, специјалиста медицине рада  др Душан Митровић и књижевник Владимир Красић.

          Промоција је тада изазвала велико интересовање Лесковчана. Читаоница Библиотеке је била тесна да прими све оне који су јој присуствовали.

           После промоције, троје „угледних“ Лесковчана – који припадају такозваној новој власти, замерили  су и аутору и Душану Стошићу  што  су дозволили да на промоцији говори  и Владимир Красић који је изазвао велико интересовање  присутних.

            Тада су властодршци рекли: „Ово вам је било последње. Никада више нећете имати овакву прилику“.  И, стварно, Владимира Красића  у наредних годину дана  нису  звали у Лесковац. Усудила се  да  то уради  новинар Иванка Стојановић, када је Красића 2007. године позвала на  велико Књижевно посело приређено у хуманитарне сврхе у Дому културе у Лесковцу где је тим поводом Владимир Красић поклонио тридесет својих књига.

            Када историју пишу победници онда они  замећу своје трагове или уништавају документа.

            Владимир Красић је на  споменик свог оца Ратомира записао: ИЗЛАЗА  НЕМА -  ИСПРЕД НАС  ЈЕ УВЕК НАША ПРОШЛОСТ.  И,  то је тачно. Све се може мењати осим прошлости.

            За оне који ће се бавити Владимиром Красићем, нека не брину – све што се налази на сајту, налази се на сигурном месту у лименим сандуцима у којима је смештена лична документација и архива овог чудака.

            Не мора да брину ни писци који кроје дневну историју победника. Ако им једног дана затреба, и њима ће бити доступан материјал  из „лимених сандука“.

            Све што садашњој власти у „Вечерњим новостима“ није одговарало, а везано је за Владимира Красића није  ни записано. А није записано, чак ни да је Владимир Красић сам измислио, нацртао, пројектовао и „својим рукама“ направио и покренуо Радио Новости 27. јануара 1993. године, што му је признао и својеручно потписао тадашњи генерални директор Компаније НОВОСТИ, господин  Раде Брајовић.

               Када су основане Радио Новости скоро сви сада запослени нису имали  завршене факултете. Примљени су тако што их је Бранислав Шиндић, власник продавнице кафе „Корона“ примио за продавце кафе а онда  их „да би преварили закон“ преузеле Радио Новости. Тако су новинари постали: Владан Самарџић, Ивана Милутиновић, Андрија Добријевић, тонац Милан Ђорђевић – Брка кога је  довео уредник у Новостима  Вита Брковић и тако  редом. 

              Да име Владимира Красића буде избрисано свуда где је  то могло   побринуо се Манојло Вукотић коме је Владимир Красић „у прљавом социјализму“ написао  безбедносну проверу да  може бити дописник НИГРО „Борба“ из Рима  јер је, тада, словио за најбољег и најоданијег и најчаснијег  члана Савеза комуниста Југославије  када му је секретар партијске организације био  Јован Кесар, син часног и неустрашивог генерала ЈНА Саве Кесара са Козаре.

            Остаће записано да је , према изјави Нове Томића, публицисте и уредника  културне рубрике у „Вечерњим новостима“, који је радио на припремању књиге БРЗО КРАТКО ЈАСНО,  Манојло Вукотић наредио да се из књиге избаце све фотографије Владимира Красића  и неки  значајни догађаји везани за  „Вечерње новости“ а посебно Радио  Новости  чију је историју „писао“  Владимир Красић.  Скоро да  није било значајнијег догађаја а да  ту нису били раме уз раме  и Красић и Кесар. И, тако, један остао уписан а  други „исписан“.

             Зашто не рећи то да су у Радио Новостима , опет на нечији миг, избрисани сви аудио записи  са  казивањима и гласом Владимира Красића, посебно у време бомбардовања  Београда. Нема  ни једне  емисије „Тихо ноћи моје злато спава“,  „Пик, дама – херц“, „Шта сањам а шта ми се догађа“,  „Неко сасвим трећи“, „Здраво сванули“, „Приче из аутобуса“, „Круг љубави“…

              Ипак, Владимир Красић, као сам за  себе,  одговара: „Док се Дунав улива у небо нека се догађа судбина…“