Насловна Владимир Красић, књижевник Човек из једног комада Књиге Књижевна радионица "Владимир Красић" Фото галерија На претраживачу Fotopic Аудио Контакт
Владимир Красић, књиЖевник
(подаци за биографију)
Коришћени подаци из књиге "Ко је ко у Србији 96", објављене 1996. године, страна 253., из књиге "Ко је ко у Југославији" (писци Југославије), објављене 1995. године, из књиге Сунчице Мирне Зелић: "Песник је мислио на тебе" издање 1999. укупно 220 страна, из књиге "Човек из једног комада" издање из 2006. са укупно 282 стране, Кадровска евиденција Савезне јавне установе "Борба" у Београду, из личне документације Владимира Красића и са Интернета на претраживачу Google.
* * *
Владимир Красић је рођен 27. јануара 1943. године, на дан Светог Саве, како му је мајка рекла, а грешком свештеника у цркви Свети Пантелеј у књиге уписан 28. јануара. Рођен је у Нишу од оца Ратомира и мајке Добриле. Србин.
Оснивач РАДИО НОВОСТИ од 27. јануара 1993. године. Од тада па до 1997. године, главни је и одговорни уредник РАДИО НОВОСТИ. Поново је именован за главног и одговорног уредника РАДИО НОВОСТИ 3. марта 2000. године на основу одлуке Савезне владе Југославије.
Члан Удружења књижевника Србије. Члан Удружења новинара Србије. Члан Међународне новинарске асоцијације у Бриселу. Био је председник секције војних новинара у Удружењу новинара Србије.
Виша педагошка школа - југословенска књижевност. Школа народне одбране. Резервни потпуковник Војске Југославије. За овај чин предложио га је генерал-пуковник Александар Димитријевић, сада резервни пуковник.
С поносом истиче да је био ученик професора Мирослава Миловановића из Лесковца и Љубе Станојевића из Ниша. О њему и његовом стваралаштву најлепше су говорили и писали песник Слободан Марковић алијас Либеро Маркони, професор, доктор књижевности и песник Никола Цветковић и његов пријатељ, песник, Раде Јовић.
Члан Краљевског књижевног клуба у Београду.
У име Секције мeдицинских сестара Војно медицинске академије у Београду, на Сабору на Златибору, коме је присуствовало више од хиљаду медицинских сестара, на предлог др ветерине Верице Миловановић, главнe медицинскe сестрe ВМА и др медицине Ђурице Матић, директорa Више медицинске школе у Земуну, Владимир Красић је изабран за почасног члана Удружења медицинских сестара Југославије.
Радну каријеру започео је као оперативац Службе државне безбедности 1964. У то време бави се новинарством и публицистиком.
Почео је као дописник Радио Београда и први дописник Телевизије Београд из лесковачког региона. Био је уредник свих издања "Вечерњих новости" за југоисточну Србију са седиштем у Нишу; заменик главног и одговорног уредника листа "Борба"; главни и одговорни уредник часописа "Будућност"; уредник листа "Наша реч за младе"; заменик главног и одговорног уредника листа "Власина" у Власотинцу; заменик генералног директора НИП "Борба". Пошто су се по кључу република и покрајина мењали и постављали генерални директори, који су најчешће путовали и били у Београду по пет дана а за викенд одлазили кући, Владимир Красић је једанаест година био на функцији генералног директора НИГРО "Борба" у рату и ванредних околности, Функција није објављивања јавно и знали су је само формални генерални директори а за случај рата у оквиру Борбе било је и 15 активних пуковника. Владимир Красић је имао задатак да ради и припрема све услове за штампање у рату листова "Борба", "Комунист", "Рад", "Четврти јул", "Младост", часопис "Југословенска стварност" и функционисање и рад ратне редакције Радио Југославије. Владимир Красић је све ово обједињавао и у том смислу је одржано више заједничких провера и вежби на мобилним машинама, штампарији и радио уредјајиа у Липовачким шумама, у "Борби", на Златибору и другим местима; директор заједничког предузећа "Борба"; заменик генералног директора Компаније "Вечерње новости"; директор РАДИО НОВОСТИ; самостални уредник у РАДИО НОВОСТИМА; члан редакцијског колегијума Вечерњих новости , члан редакцијског колегијума часописа "Наше стварање"; аутор 53 књиге, 20.258 наслова у новинама, више од 2000 радио емисија, 275 телевизијских прилога, три дугометражна документарна филма; аутор и приређивач многих монографија; излагао уметничке фотографије на пет самосталних изложби; објавио књиге поезије: ''Мајска цветања" (1966.), "Марија Михајловић" (1986. и 1987.), "Молитва против успомена" (1986.), "Разљубак" (1988.), "Ена иза огледала" (1988.), "Жена у плавом прозору" (1989.), "Срце у трку" (1989.), "Црна мачка" (1990.), "Новембар у Београду" (1996.), Саопштења, Безнадежан случај, У паклу је лепше друштво (еротске приче), затим "Књига о сновима" (2000.), "Књига о хороскопу" (2000.), припремио књиге под насловом "Све моје песме" (2000) и "Приче из аутобуса" (2000.), књигу "Тајна живота и смрти" , документарни филм "Убице су дошле са маскама" (1991.); филм о злочинима у Вуковару "Позови шифру кавез"; сценарио за филм "Азра у оку"; добио 53 награде, признања и одликовања: Октобарска награда града Београда за послове народне одбране, награда "Светозар Марковић" Удружења новинара Србије, Златна значка Културно - просветне заједнице Србије, Годишња награда листа "Борба", Плакета "Подвиг војника" за исказани хероизам у миру.
У селу Дражевцу надомак Обреновца 1999. године почела је са радом, КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА коју је основао књижевник Владимир Красић из Београда. Главни и одговорни уредник је професор др Никола Цветковић, угледни песник и стваралац. Ова школа у природи има за циљ да окупља и помаже свима којима је писана и изговорена реч љубав, страст и жеља. Они који се одваже и напишу књигу имају, дакле, и издавача. Објавили смо приказе књига Славице Благојевић, Ружице Павловић, организовали научне скупове, сусрете са новинарима ветеранима, дружења, књижевна посела и свеколике друге активности.
Синови Ратомир и Иван (новинари) снимили дугометражни филм о оцу Владимиру у трајању од 180 минута. Светлана Шуњеварић Илић написала књигу о Владимиру Красићу под насловом "Неухватљиви Владимир" (1999.). Сунчица Мирна Зелић написала књигу, документ, о томе шта је све објављено о Владимиру Красићу под насловом: Песник је мислио на тебе...
Супруга Лепосава.
Постао члан Савеза комуниста у шеснаестој години и остао левичар. На споменик покојном оцу Ратомиру уклесао "ИЗЛАЗА НЕМА, ИСПРЕД НАС ЈЕ УВЕК - НАША ПРОШЛОСТ."
Живи и ствара у Београду - Дурмиторска 17.
Као новинар, био и писао из Мађарске, Италије, Аустрије, Француске (посебно са Азурне обале) и Бугарске. Говори немачки и бугарски језик.
Хоби: фотографија и аматерски филм (био генерални директор Фестивала аматерског филма Југославије "Филм сутрашњице"), радио аматеризам (радио аматер од 1957. године - председник Радио клуба РАДИО НОВОСТИ у Београду). Радио аматер прве класе. Добио радио аматерску лиценцу од Републичке агенције за телекомуникације Србије. Број лиценце 34511-00180. Лични позивни знак YT1VK
У Школи новинара, коју је водио као главни и одговорни уредник РАДИО НОВОСТИ, Владимир Красић је потписао 999 "Мајсторских писама" онима који су код њега за више од четири деценије учили да буду новинари, репортери, фоторепортери, ТВ сниматељи, организатори на радију, тон мајстори, музички сарадници, спикери, радио репортери и сви они који свој посао доживљавају више као начин живота него занимање.
Владимир Красић је "Мајсторско писмо" потписао многим лекарима, професорима, глумцима, историчарима уметности и свима којима је новинарство, писана и изговорена реч, била љубав, опсесија, страст и начин живота.
Учесник је југословенског рата као новинар. Заједно са генерал-мајором др Зораном Станковићем провео је три месеца на идентификацији више од хиљаду погинулих у рату.
Седмог јула 2005. године напунио је 40 година радног стажа. Прешао је у слободне новинаре.
Живот га гадно преварио. Издали су га они које је највише волео. Преварили су га они којима је веровао. Отели су му Радио станицу коју је сам измислио, нацртао, пројектовао и пустио у погон. Остаће записано да је основао и показао пут развоју најлепшем радију у Београду: Радио Новости. Измислио је и поставио на ноге Радио Кошаву а добио писмено признање да је удахнуо нови живот и пројектовао нову РЕВИЈУ 92.
Све што је стекао за 30 година рада, остало му је и пропало у РАДИО НОВОСТИМА које је измислио и основао. Не ради се о великом новцу али да кажемо, тек да се зна, у његове темеље Владимир Красић је уградио две стотине хиљада евра. Те паре никада званично није тражио. То властодршци знају али нису понудили надокнаду.