Владимир Красић, књижевник

Насловна Владимир Красић, књижевник Човек из једног комада Књиге Књижевна радионица"Владимир Красић" Фото галерија На претраживачу Fotopic Аудио Контакт

Зборник радова конференције “Развој астрономије код Срба IV”
Београд 22-26. април 2006,
уредник М. С. Димитријевић
Публ. Астр. друш. “Руђер Бошковић” бр. 7, 2007, 453-460
453

КОСМОЛОГИЈА У «БЕСЕДАМА НА ШЕСТОДНЕВ»
ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ И УТИЦАЈ ОВОГ ДЕЛА КОД СРБА
ЕМАНУEЛ ДАНЕЗИС1, ЕФСТРАТИОС ТЕОДОСИУ1 и
МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ2
1Department of Astrophysics, Astronomy and Mechanics, School of Physics,
University of Athens, Panepistimiopolis,Zografos 157 84,
Athens, Greece
e-mail: edanezis@phy.ua.gr
e-mail: etheodos@phy.ua.gr
2Астрономска опсерваторија, Волгина 7, 11160 Београд, Србија
e-mail: mdimitrijevic@aob.bg.ac.yu

Резиме. Анализирају се космолошки погледи у време Св. Василија Великог (330 – 379) на основу једног од његових најзначајнијих дела «Беседe на шестоднев», које је превођено у средњем веку на српски језик и утицало на астрономске садржаје у српским средњовековним рукописима. Посебно је анализирано: (а) шта је постојало пре настанка спознајног Универзума; (б) време пре настанка света; (в) време као мера старења; (г) безвремено стварање; (д) постојање више Универзума; и (ђ) Универзум без почетка

1. УВОД

Једно од најзначајнијих дела Василија Великог, архиепископа Цезареје и светитеља Православне и Католичке Цркве (330 - 379) је девет «Беседа на шестоднев» у којима, користећи научна сазнања свога времена, покушава да докаже истинитост космолошких догађаја описаних у библијској књизи Постања. Ако ово дело размотримо са становишта историје науке оно је један од најважнијих извора о доминантним астрономским и уопште
научним погледима тога времена. Осим тога, у средњем веку је превођено на српски и његов утицај је значајан када се анализира присуство астрономских садржаја у средњовековним српским рукописима. Овде се дискутују космолошки погледи у време Св. Василија Великог на основу његовог дела.

ЕМАНУEЛ ДАНЕЗИС, ЕФСТРАТИОС ТЕОДОСИУ и МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ
454
2. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ И ЊЕГОВО ОБРАЗОВАЊЕ

    Василије Велики рођен је у Неоцезареји на Црном мору у богатој породици интелектуалаца. Отац му је био имућни адвокат и учитељ говорништва, док су му двојица од седморо браће, Григорије и Петар постали епископи у Ниси и Севастеји. Свети Василије је започео образовање у Неоцезареји а продужио га у Цезареји у Кападокији где је постао близак пријатељ Григорија Теолога. У Цезареји вероватно упознаје Јулијана, касније императора Источног римског царства. Студије је завршио у Константинопољу, где је био ученик чувеног
говорника Леванијуса.
    Када је имао 21 годину Василије долази у Атину, главни центар универзитетских студија, где су чувене филозофске школе које су отворили Платон и Аристотел још радиле. У њима су предавали истакнути софисти тога времена Емеријус и Проерезијус. У Атини Василије учи реторику, граматику, филозофију, дијалектику, астрономију, геометрију, аритметику и,
у мањој мери, медицину. Пошто је за четири године завршио овај циклус студија, враћа се, 356. године, у Цезареју. Из образовних и духовних разлога, 357. године је направио велико и
дуготрајно путовање по Сирији, Палестини, Месопотамији и Египту. Пошто је завршио и овај нови образовни циклус, вратио се у отаџбину 358. године. После повратка у Кападокију и петогодишње аскетске изолације и промишљања, постао је 364. свештеник а после смрти Еузебија, архиепископ Цезареје.
    Због великих моралних и духовних врлина, као и због његових дела, Хришћанска црква га је канонизовала.

3. «БЕСЕДЕ НА ШЕСТОДНЕВ» ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ И СРБИ

Јанковић (1989) наглашава значај који као извор за проучавање астрономских знања код Срба имају црквена дела у којима се коментарише библијска књига Постања. Међу најзначајнија дела ове врсте убраја «Беседе на шестоднев» Василија Великог, које је преведено на српски језик. Најстарији превод, из 1400. године, је у хиландарском рукопису број 405, а даје га и рукопис Никона Јерусалимца из 1440, рукопис манастира Савине
број 21, рукопис Владислава Граматика из 1469, рукопис број 42 Народне библиотеке из прве половине XIV века, и рукопис Гаврила Стефановића Венцловића из 1734, који се налази у Српској академији наука и уметности као рукопис број 135. Епископ Гаврило га је превео на савремени језик и штампао у Београду 1868.
Ово дело имало је велики утицај на Србе који су у средњем веку писали о космолошким темама у различитим коментарима прве Мојсијеве књиге Постања, о чему је Јанковић (1989) детаљније писао. Овде бисмо истакли да најстарији сачувани астрономски рукопис на српском језику, који помиње

КОСМОЛОГИЈА У «БЕСЕДАМА НА ШЕСТОДНЕВ» ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ И УТИЦАЈ ОВОГ ДЕЛА КОД СРБА

Јанковић (1989), «Шестоднев» Теодора Граматика сачињен 1263. у Хиландару, представља превод манускрипта који је на старословенском, за бугарског цара Симеона, написао у X веку, под великим утицајем књиге Св. Василија Великог, извесни Јован. Да би то показао, Јанковић (1989) детаљно напоредо анализира одломке оба текста.

3. НЕКА КОСМОЛОШКА ПИТАЊА У «БЕСЕДАМА НА ШЕСТОДНЕВ» ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ

    Када је у питању наука, а посебно астрономија онога времена, погледи изложени у првој као и у свим осталим «Беседама на шестоднев» могу се сматрати као хармонична мешавина астрономских и уопште научних схватања старих Грка, Вавилонаца и Египћана, што се такође може наћи и у древним јеврејским списима. Овакви ставови су преовлађивали на блиском
истоку и у Месопотамији, областима које је Свети Василије посетио на крају свога образовања, да би га употпунио.
    Према погледима изнетим у «Шестодневу», Василије Велики је убеђен да је Земља округла и он идентификује северни и јужни географски пол. Такође зна за циклусе појављивања звезда на небу, за појмове географске ширине и дужине, деклинације, и времена потребна да свака планета изведе свој пуни обилазак.
    Занимљиво је његово оправдавање Аристотеловског погледа оног времена да је Земља у средишту Универзума: Земља је, кажу, у средишту свега и пошто је једнако удаљена од свих
спољашњих тачака и пошто нема места где би се нагнула, неопходно је да остане на своме месту, пошто ова сличност свуда око ње чини немогућим нагињање ка некој посебној тачки. Овакав централни положај, кажу, Земља нема случајно или неким деловањем већ је то за њу природан и основан положај. Пошто небо има крајњи положај навише, предпоставићемо, кажу,
да оно што има тежину пада одозго из свих праваца и да ће се сакупити у средини, те да је очигледно да ће се у тачки ка којој су сви делови управљени, кондензовати цео скуп. Ако сада, камење и дрво и све што долази са Земље тежи ка доле, ту ће бити прави положај целе Земље... Зато не показуј чуђење што се Земља никуда не нагиње, пошто је њен природни положај у средини. Пошто је неизбежна потреба Земље да остане на своме месту и да га не напусти, нарушавајући законе природе (Basil the Great, 1990).
    У богатству информација које можемо извести из прве «Беседе на шестоднев», овде ћемо размотрити шест одломака који се односе на космологију и природу времена.
Напомињемо да изнети погледи нису лични закључци, него научна мисао у време Василија Великог, коју представља дубоки познавалац астрономије ЕМАНУEЛ ДАНЕЗИС, ЕФСТРАТИОС ТЕОДОСИУ и МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ 456 и физике оног доба. Овакав став се може подкрепити чињеницом да у свим беседама Свети Василије почиње излагање научних погледа користећи фразу «кажу».

3.1 Шта је постојало пре настанка спознајног Универзума?

    Према Светом Василију:
    Привидно, пре овога света било је нешто што наш ум може спознати теоријски, али што је остало изван овог излагања пошто није погодно за људе који још уче и детињасти су у знању. Било је стање старије од стварања света, које одговара силама ван света, стање изван времена, вечно, које увек траје. И у томе стању, Творац и стваралац свега начинио је своје дело... (Basil the Great, 1990).
    Видимо да према Светом Василију Универзум није настао из ничега, него је рођен из «нечега» што је постојало пре његовог стварања. Али одакле му такви погледи?
    1. Василије Велики је живео и делао током четвртог века, када су били доступни египатски Оксиринкус (Oxyrhynchus) папируси, како се данас зову бројни исписани свитци нађени од 1897. до данас у овом изузетно значајном археолошком налазишту у Египту. У папирусу бр. 2390, насталом у другом веку, тако да је био у прилици да се упозна са њим, налазе се текстови спартанског песника и мислиоца Алкмана, који је деловао у седмом веку пре наше ере, а дошао је на Пелопонез из Сарда у Лидији. Свети Василије је био у прилици да сазна Алкманове космогонијске погледе, саопштене у овим текстовима, пошто је, после завршетка студија, путовао по тим крајевима годину дана. Према Алкману, Универзум је настао од нечега што је постојало раније (Данезис и Теодосију, 1999).
    2. Према спису (Кордатос, 1975) Тертулијана “Adversus Hermogenem”, његов савременик Хермоген, који је дошао из северне Африке, ширио је доминантна схватања оног времена, када су постојале три теорије о односу Бога и Универзума. Према првој, Бог је стрворио свет из ничега, према другој из своје сопствене супстанце, док је према трећој у Њему постојала
вечна материја из које је створио свет. Свети Василије, који је вероватно познавао ове теорије, прихватио је треће мишљење, мада је Тертулијан, сходно његовим делима “Adversus Hermogenem”, “De Censu Animae” и “De Anima”,био против тога. Напоменимо да је Хермоген одбацио прве две теорије после детаљне анализе све три користећи метод reductio ad absurdum. Подржавао је гледиште да душа човека има почетак и порекло у вечној материји која је постојала пре стварања света (Кордатос, 1975). Укажимо овде, да су идеје противне хришћанској доктрини стварања ex nihilo у то време присутне, пошто још није било у потпуности кодификовано и прихваћено Никејско учење. Мада је оно делимично формулисано, како му име каже, на васељенском сабору у Никеји, 325. године, пре него што је Свети Василије био рођен, коначну форму је добило на сабору у Халкедону 451. године, после његове смрти. Сходно томе, није изненађујуће да у то време Свети Василије Велики, Хермоген и александријски Оци (посебно Ориген), нису увек прихватали ову доктрину и имали различите погледе.

3.2 Време пре стварања света
Наведена реченица: «…Било је стање старије од стварања света, које одговара силама ван света, стање изван времена, вечно, које увек траје.», (Basile de Césarée, 1968) посебно је занимљива. Видимо да Свети Василије у првој «Беседи», пре Светог Августина (Aurelius Augustinus, 354-430 A.D.), износи мишљење да је стање пре стварања света изван људског, мерљивог или Њутновог времена, вечно и бескрајно. Свети Августин, бискуп Хипоа у северној Африци, један од највећих хришћанских филозофа и отац религиозних схватања западног света, такође је разматрао суштину и структуру времена, често са погледима сличним као код Светог Василија. Његова схватања имају за полазну основу Платонове и
Аристотелове ставове о времену. Књига 11 “Исповести” (поглавља 14-37), садржи бриљантну анализу протока времена. Његово основно питање било је: «Шта је Бог радио пре стварања света?». Одговор Светог Августина је да је такво питање бесмислено, пошто пре стварања света није било никаквог осећаја «супстанце коју људи зову време». Време и «векови векова» су резултат свеукупног Стварања. За Бога не постоји време него вечност у
смислу безвременског постојања, где појмови прошлости, садашњости и будућности немају значаја. Ови ставови Светог Августина, савременика Василија Великог (када је Свети Василије умро, Свети Августин је имао 25 година), имали су порекло у доминирајућим схватањима онога доба, у области где је он деловао. Не треба сметнути с ума да је Свети Августин, бискуп у северној Африци, вероватно знао за погледе Хермогена и Светог Василија.

3.3 Време као мера старења
У другом одломку прве «Беседе на шестоднев», Свети Василије дефинише време као меру старења, подвлачећи да оно има различито значење за људе и за Бога: … проток времена, увек у журби, одлази и никада не прекида кретање. Зар време није такво? Прошлост је ишчезла, будућност још није дошла а садашњост измиче нашој спознаји, пре него што је схватимо... Дакле време је потребно за тела животиња и биљака, која су неком потребом везана за његов проток и држана заједно кретањем које води у стварање или разарање, одређено природом времена која има посебан аспекат у односу на променљиве ствари (Basil the Great, 1990). Видимо да је Свети Василије пре Светог Августина дошао до закључка да време није идентично са кретањем, већ изазива и ефекте разарања, односно старења, којима може да се мери.

    3.4 Ванвременско (ахроно) Стварање
    За појам опажања и природе времена, такође је важан и следећи одломак из прве «Беседе»: … Или се можда каже «у почетку Бог створи» пошто је Стварање изведено тренутно и без утицаја времена. Он је створио, пошто почетак нема ни делове ни димензије, јер почетак пута још није пут а почетак куће није кућа, нити је почетак времена време па ни његов најмањи део. Ако неко има примедбе и подржава мишљење да је почетак времена време, ставите му на знање да ће бити приморан да подели тај почетак на делове времена
који су почетак, средина и крај. Али пронаћи почетак времена је потпуно смешно и онај ко дели почетак направиће два почетка уместо једног, или боље бесконачно много, пошто штагод да подели може се и даље делити ad infinitum (Basil the Great, 1990). Видимо да је Свети Василије сматрао да је Универзум створен ахроно, односно да је време последица Стварања спознајног света. То је слично Алкмановом мишљењу, описаном у Оксиринкус папирусу бр. 2390 (Данезис и Теодосиу, 1999, стр. 125).
    Као што смо већ напоменули, Свети Августин је изнео сличан став мало касније, пошто је закључио да услед те чињенице питање, шта је Бог радио пре стварања света, нема смисла.
    3.5 Мноштво Универзума
    Пети коментар може се дати на основу следећих одломака прве «Беседе»: «Дакле уверењем да су Универзуми без вођења и неуправљани путују случајно, они су обманути својим безбожништвом које носе у себи» (Basile de Césarée, 1968). И даље: «…Његова стваралачка снага није ограничена мерама једног света, него је бесконачно већа» (Basile de Césarée, 1968). У овим одломцима Свети Василије разматра питање: Да ли је наш Универзум јединствен? Занимљив одговор који се нуди, није у сагласности са теолошким схватањима. Има бесконачно много Универзума сличних нашем. Скрећемо пажњу да данашња космолошка разматрања, као она Андреја Линдеа Џејента Нарликара (Jayant Narlikar), претпостављају постојање Мултиверзума, који се састоји од одвојених Универзума, што је Свети Василије понудио као могућност стварања много Универзума у контексту шире Креације од оне која је доступна нашој спознаји.

3.6 Универзум који има почетак
На крају, шести одломак прве «Беседе» разматра Универзум који има почетак. У њему се каже: Дакле, човек не може да замисли да све што видите нема почетак, а пошто тела која се крећу небом имају кружне путање – иако обичним погледом не можемо лако да спознамо почетак круга – не мисли да тела која се крећу кружно природно немају почетак... … не буди у заблуди да свет није вођен и вечно трајући (без почетка и краја) због чињенице да је њихово кретање правилно и ништа га не прекида… …што је почело у неком тренутку времена, неопходно је да се у неком другом заврши. Ако има почетак не сумњај о његовом крају (Basile de Césarée, 1968). Сходно претходним разматрањима Светог Василија, заснованим на
научним сазнањима тога времена, пошто је Стварање које спознајемо имало почетак, сигурно ће имати и крај. То значи да ни трајање Универзума ни његова старост нису бесконачни. Тако је много пре Александра Александровича Фридмана (1888 – 1925) и опата Жоржа Едуара Леметра (Georges Eduard Lemaître 1894 – 1966), визија Универзума коначног у простору и времену постојала у Медитеранским културама, како је саопштио Свети Василије Велики. На философски и теолошки елегантан начин он промишља Универзум са почетком, постојање нашег спознајног, као и бесконачно мноштво других светова – Универзума.

Захвалница

Овај рад је урађен у оквиру пројекта 146022 Историја и епистемологија природних наука, код Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије.
Литература
Basile de Césarée: 1968, Homelies sur l’ Hexameron. 2e éd. Paris: Stanislas Giet, Sources
Chrétiennes 26bis, pp. 86-522.
Basil the Great: 1990, Homilies on Hexameron. (in Greek), Athens: Polytypo, Trans. Ignatios
Sacalis. Philosophical Speech 5.
ЕМАНУEЛ ДАНЕЗИС, ЕФСТРАТИОС ТЕОДОСИУ и МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ

Danezis Emanuel; Theodossiou Efstratios: 1999, A presocratic Cosmological proposal.
Journal of Astronomical History and Heritage, 2 (2): 125-130.
Јанковић Ненад: 1989, Астрономија у старим српским рукописима, Српска
академија наука, Посебна издања, књ. DXC, Одељење природно-математичких
наука, књ. 64, Београд.
Kordatos Giannis: 1975, Jesus Christ and Christianity. (in Greek), Athens: Bukumanis
Publications. Vol. II., pp. 226-263.
COSMOLOGY IN THE “HOMILIES ON HEXAMERON” OF SAINT
BASIL THE GREAT AND INFLUENCE OF THIS WORK AT SERBS
One of the most important works of Basil the Great, Archbishop of Caesarea and Saint
of the Eastern and Western Christian Church (330-379 A.D.), consists of his nine
“Speeches on Hexameron”, where, using the scientific knowledge of his time, accompanied
by a brilliant theological justification, he tries to prove the truth of cosmological
events, described in the biblical book of Genesis.
This work has been translated several times on Serbian and influenced on astronomical
contents in medieval serbian manuscripts
Considering the “Speeches on Hexameron” of Saint Basil from the point of view of
the history of science, this work is one of the most important sources of knowledge concerning
the dominant astronomical, and general scientific, views of that epoch.
In the present work, cosmological ideas during the time of Saint Basil were analyzed
on the basis of “Hexameron”. Particularly were considered the questions: (a) what existed
before the Creation of the perceivable Universe? (b) Time before the Creation of the
world. (c) Time as the measure of aging. (d) The achronal Creation. (e) The multiple Universes.
(f) The Universe with a beginning.

ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ „РАЗВОЈ АСТРОНОМИЈЕ КОД СРБА V“

Београд 18 – 22. април 2008

Место одржавања: Учионица Народне опсерваторије, Калемегдан, Деспотова кула и Планетаријум

Петак 18. април 2008.

10:00 – 10:30 Свечано отварање

Председава: Милан С. Димитријевић

10:30-11:00 Јелена Милоградов-Турин: Допринос Срба метеоритици

11:00-11:30 Миливој Анђелковић: Простор – време у књижевности и уметности

11:30-12:00 Борислав Јовановић: Познавање календарских елемената за миграциона кретања риба фамилије acipenseridae у култури Лепенског Вира

12:00-12:30 Кафе пауза

Председава: Јелена Милоградов-Турин

Секција: Астрономска друштва, установе, популаризација и образовање

12:30-12:45 Стеван Радојчић: Астрономски радови Војногеографског института

12:45-13:00 Милан Јеличић: Подземље Народне опсерваторије

13:00-13:15 Милан Јеличић: Јован Грујић и сећања на њега

13:15-13:30 Јарослав Францисти: Монтажа и техничка унапређења планетаријумског пројектора ЗКП-1 у Планетаријуму на Петроварадинској тврђави у периоду 1998– 2002. године

13:30-13:45 Јарослав Францисти: Астрографија у Новом Саду у периоду 1974-2000. године

13:45-14:00 Популаризација астрономије у Србији на примеру аматерских организација

14:00-16:00 Пауза за ручак

Председава: Борислав Јовановић

Секција: Култура, друштвене науке и астрономија

16:00-16:15 Евстратије Теодосију, Петрос Мадаракис, Милан С. Димитријевић, Василије Н. Маниманис, Емануел Данезис: Појам бесконачности и идеја о мноштву светова од античких Грчких до модерних космологија

16:15-16:30 Евстратије Теодосију, Василије Н. Маниманис, Сеа Гојет, Милан С. Димитријевић: Мосхофорос, Криофорос, Ихтхис, Сазвежђа, митологија и уметност

16:30-16:45 Еди Бон, Милан Ћирковић: Археокатастрофизам и његово временско лоцирање

16:45-17:15 Кафе пауза

Председава: Лука Ч. Поповић

Секција: Хроника

17:15-17:30 Милан С. Димитријевић, Милчо Цветков: Српско – Бугарска сарадња у астрономији: Последњих десет година развоја

17:30-17:45 Катја Цветкова, Војислава Протић-Бенишек, Милан С. Димитријевић: Српско-бугарска сарадња у архивирању фото-плоча са широким пољем.

17:45-18:00 Милан С. Димитријевић, Магда Ставински: Сарадња са Румунијом

18:00-18:15 Милан С. Димитријевић: Шеста српска конференција о облицима спектралних линија у астрофизици

18:15-18:30 Анђелка Ковачевић: Прва летња школа астрономије и геофизике, Београд 6-10. август 2007.

Субота 19. aприл 2008.

Председава: Никола Цветковић

Секција: Књижевност, уметност, астрономија

09:30-09:45 Наташа Станић: Астрономија, инспирација, уметност

09:45-10:00 Драгољуб Гајић: Космичке визије у приказивању дружина у литератури за младе

10:00-10:15 Вукан Огризовић: Небески прстен – Астрономија у поезији Васка Попе

10:15-10:30 Зоран Миладиновић: Космички аспекти у српској ратној књижевности

10:30-11:00 Кафе пауза

Председава: Миливој Анђелковић

Секција: Књижевност, уметност, астрономија

11:00-11:15 Драган Радовић: Космичко.васељенске представе у стваралаштву песника Лесковца и околине

11:15-11:30 Дејан цветковић: Космичке визије у поезији Синише Цветковића

11:30-11:45 Предраг Јашовић: „Сведочанства под звездама“ Марка Ристића

11:45-12:00 Љубиша Рајковић-Кожељац: Космички мотиви у народном стваралаштву Тимочке Крајине

12:00-15:00 Пауза за ручак

Председава: Вукан Огризовић

Секција: Књижевност, уметност, астрономија

15:00-15:15 Светолик Станковић: Космичка симболика у поезији Бориса Пастернака

15:15-15:30 Љубинка Буба Бјелица: Космичке визије у „Певачу“ Бошка Петровића

15:30-15:45 Ђорђе Петковић: Космопоетика Првослава Ралића

15:45-16:00 Синиша Цветковић: Певање о космосу

16:00-16:15 Радован Илић: Космичко у ликовним представама Владимира Димитријевића

16:15-16:30 Милош Ђорђевић: Васељенска симболика у песничком делу Владете Вуковића

16:30-16:45 Славољуб Обрадовић: Космички мотиви у поезији Силвија Страхимира Крањчевића

Недеља 20. април 2008.

Председава: Анђелка Ковачевић

Секција: Научници, педагози, популаризатори и њихово дело

09:00-09:15 Војислава Протић-Бенишек: Приказ дела Андреаса Целариуса (1596-1665) „Harmonia Macrocosmica”

09:15-09:30 Радомир Ђорђевић, Слободан Нинковић: Истраживања опуса Руђера Бошковића у Србији

09:30-09:45 Драгослав Стоиљковић: Повезаност Бошковићеве теорије и теорије Савић - Кашанин

09:45-10:00 Евстратије Теодосију, Василије Н. Маниманис, Милан С. Димитријевић, Емануел Данезис: Рига од Фере и астрономија у његовој «Антологији физике» (Поводом 250. годишњице рођења)

10:00-10:15 Петар Вуца: Атанасије Стојковић. Живот и дело са освртом на допринос развоју астрономије и физике

10:15-10:30 Јелена Милоградов-Турин: Астрофизички радови Ђорђа Станојевића и њихов значај

10:30-11:00 Кафе пауза

Председава: Жарко Мијајловић

Секција: Научници, педагози, популаризатори и њихово дело

11:00-11:15 Миодраг Дачић: Професор Бранислав М. Шеварлић као истраживач и педагог

11:15-11:30 Катица (Стевановић) Хедрих: Астродинамика и интересовања Татомира Анђелића

11:30-11:45 Војислава Протић-Бенишек: PRO MEMORIAM; Открића Милорада Протића са Астрономске опсерваторије у Београду

11:45-12:00 Надежда Пејовић: Живот и дело професора Јована Симовљевића

12:00-12:15 Јелена Милоградов-Турин: Слободанка Димитријевић – први дипломирани студент астрономије

12:15-12:30 Пауза

Председава: Катица (Стевановић) Хедрих

Секција: Књижевност, уметност, астрономија

12:30:12:45 Милутин Ђуричковић: Космичко у поезији за децу Слободана Станишића

12:45-13:00 Милорад Радуновић: Лирско-космичке представе у поезији Томислава Петровића

13:00-13:15 Миле Пенков: Космички елементи у књижевном делу Пере Тодоровића

13:15-15:00 Пауза за ручак

Председава: Надежда Пејовић

Секција: Астрономска опсерваторија у Београду – прилози за историју

15:00-15:15 Ђорђе Петковић: Неуспели покушај Опсерваторије Велике школе да оснује метеоролошку станицу у Бацини

15:15-15:30 Како је стара Астрономска и метеоролошка опсерваторија губила своје земљиште

15:30-15:45 Весна Мијатовић: Стара и ретка књига у библиотеци Астрономске опсерваторије

15:45-16:00 Милан С. Димитријевић: Активности сарадника пројекта 146001 «Утицај сударних процеса на спектре астрофизичке плазме» у периоду 2006-2007

16:00-16:15 Лука Ч. Поповић: Активности на пројекту 146002 «Астрофизичка спектроскопија вангалактичких објеката» у периоду 2006-2007

16:15-16:30 Војислава Протић-Бенишек: Кинематика и динамика тела Сунчевог система – Истраживања у периоду 2001-2007. са Астрономске опсерваторије у Београду

20:00 Свечана вечера

Понедељак 21. април 2008.

Председава: Радомир Ђорђевић

Секција: Култура, друштвене науке и астрономија

11:00-11:15 Јарослав Грња: Астрономски подаци у хроникама Бачког Петровца

11:15-11:30 Евстратије Теодосију, Арис Даканалис, Милан С. Димитријевић, Емануел Данезис: The heliocentric system from the Orphic Hymns and the Pythagorian philosophers to the emperor Julian

11:30-11:45 Никола Цветковић: Космичко-песничке и симболичке визије у иконографији српске средњовековне нумизматике Сергија Димитријевића

11:45-12:00 Петар Вуца: Сунчеви сатови у Војводини

12:00-12:15 Жељко Филиповић: Предлог реформе календара

12:15-12:30 Милан С. Димитријевић, Радомир Ђорђевић: Став Младена Берића према календару

12:30 – 13:00 Кафе пауза

Председава: Зоран Јевтовић

Секција: Књижевност, уметност, астрономија

13:00-13:15 Јелена Цветковић: Космички аспекти у музичкој уметности

!3:15-13:30 Владимир Красић: Поетско-космичка симболика у певању Креманске пророчице

13:45-16:00 Пауза за ручак

Председава: Миодраг Дачић

Секција: Култура, друштвене науке и астрономија

16:00-16:15 Зоран Јевтовић: Медиологија и космос

16:15-16:30 Александар Томић: Колатерална штета од напуштања метафизике – кинетичка квантизација, закон гравитације и релативистичка маса

16:30-16:45 Тодор Подгорац: Певање о космосу

16:45-17:00 Весна Мијатовић, Слободан Нинковић, Емина Зечевић: Космички мотиви на средњовековном накиту

17:00-17:15 Ефстратије Теодосију, Милан С. Димитријевић, Василије Маниманис, Теодулос Граменос: “ΥΔΟΡ – ХИДОР» од старих грчких космогонија до модерне астрофизике

Уторак 22. април 2008.

Председава: Војислава Протић-Бенишек

Секција: Астрономска друштва, установе, популаризација и образовање

09:00–09:15 Наташа Станић: Припреме за обележавање међународне године астрономије (2009) у Србији

09:15-09:30 Александар Ваљаревић, Александар Симоновић, Жарко Мијајловић: Астрономија у Топличком крају

09:30-09:45 Никола Божић: 25 година Истраживачке станице „Петница“

09:45-10:00 Никола Божић: 35 година Астрономске групе из Ваљева

10:00-10:15 Петар Вуца: Астрономско друштво у Зрењанину са освртом на оснивача Крсту Наумовског

10:15-10:30 Јелена Милоградов-Турин: Студенти астрономије Универзитета у Београду

10:30- 11:00 Кафе пауза

Председава: Славољуб Обрадовић

Секција: Књижевност, уметност, астрономија

11:00-11:15 Мирослав Лукић: Космичке визије и позоришна уметност

11:15-11:30 Виолета Јовановић: Космичка симболика у певању Јована Дучића

11:30-11:45 Војкан Живојиновић: Бранко Миљковић и космичко-поетске представе

11:45-12:00 Тиодор Росић: Космичко у поезији Десанке Максимовић

12:00-12:15 Пауза

Председава: Петар Вуца

Секција: Астрономска друштва, установе, популаризација и образовање

12:15-12:30 Војислав Гледић: Настава астрономије у Црној Гори

12:30-12:45 Жарко Мијајловић, Надежда Пејовић: Приказ уџбеника “Математичка географија“ Павла Вујевића

12:45-13:00 Светлана Мирчов; О књизи „Кроз Васиону“ и њеном аутору Сретену М. Аџићу

13:00 – 13:30 Постер секција

13:30-14:00 Округли сто о раду на историји астрономије и астрономији у култури и уметности код Срба

14:00 Затварање конференције и ПРОСЛАВА ДАНА АСТРОНОМСКОГ ДРУШТВА „РУЂЕР БОШКОВИЋ“

ПОСТЕРИ

Мирољуб Васић: Космичке визије и историјске представе

Милан С. Димитријевић, Миодраг Дачић, Милан Радованац: О једном комплету фотографија запослених на Астрономској опсерваторијиу Београду из шездесетих година Двадесетог века

Слободан Жикић: Космичке визије у „Плаветном добу дечаштва“

Слободан Јевремовић: Хидрогеолошке карактеристике локације Астрономске опсерваторије на Звездари

Милан Мијић: Сећања на Јована Грујића

Владо Милићевић: Миланковићева крива осунчавања од максимума последње глацијације до почетка културе Лепенског вира

Ђорђе Петковић: С Београдске звездарнице

Војислава Протић-Бенишек: Седамдесет и пет година посматрања окултација са Београдске астрономске опсерваторије

Војислава Протић-Бенишек, Јарослав Грња, Владимир Бенишек: Белешке о најзначајнијим еклипсним феноменима опаженим током 120 година Београдске астрономске опсерваторије

Војислава Протић-Бенишек, Владимир Бенишек: Астрофотографија на Београдској опсерваторији: 1936-2006

Милан Радованац: О почецима сеизмолошких мерења Опсерваторије у Београду

Милан Радованац: Непозната оставка Војислава Мишковића на функцију управника Астрономске опсерваторије 1936. године

Милан Радованац: О несталим спомен-плочама са управне зграде Астрономске опсерваторије

Милан Радованац: Астрономска опсерваторија и академици

Предраг Радоњић: Ликовно-космичке визије у сликарству Симониде

Јарослав Францисти: Монтажа и техничка унапређења планетаријумског пројектора ЗКП-1 у Планетаријуму на Петроварадинској тврђави у периоду 1998– 2002. године

Јарослав Францисти: Астрографија у Новом Саду у периоду 1974-2000. године

Владимир Красић

УЗНОСИТЕ КОСМИЧКО - ПОЕТСКЕ ВИЗИЈЕ ВЛАДИМИРА КРАСИЋА

Владимир Красић је књижевник са знатним песничким и студијским делом и још значајнијим новинарским и публицистичким опусом и афирмацијом. До сада је објавио више од педесет књига, укључујући ту и занимљиву прозу, више монографија публицистичких текстова и наслова.

Гледано у целини у његовој последњој дигиталној књизи под насловом „ Живот у једном комаду “ (1) на више од петнаест хиљада страна постављене су све објављене публикације, каталошки разврстане и дигитално записане у Народној библиотеци Србије.

Поред овога Владимир Красић има више од 25 000 наслова у многим новинама, часописима, стручним часописима, публикацијама и електронским медијима у Србији и бившој Југославији. Снимио је три ауторска документарна дугометражна филма из рата у 1990. години: „ Убице су дошле са маскама “, затим „ Позови шифру кавез “ ( филмови трају по деведесет минута ) и филм „ Зашто ? “, приказан на међународном фестивалу документарног филма у Београду, у продукцији Застава филма из Београда, који је и награђен.

Из овога се види да је Владимир Красић вишеслојна стваралачка мултимедијална личност која се потврђивала у неколико различитих области рада и деловања. Он је у процесу стварања Телевизије Београд био први хонорарни дописник за подручје Лесковца и југа Србије, укључујући ту и песника Радета Јовића. Новинарство је почео као први дописник Радио Београда из Лесковца са шеснаест година. Оснивач је радио станица„ Кошава“, „Видиковац “ и „ Радио Новости “, чији је био дугогодишњи главни и одговорни уредник и директор. Изнедрио је идеју и понудио скицу нове „ Ревије 92 “. Само на ТВ Политика објавио је близу три стотине разних прилога и записа.

У том смислу Владимир Красић је дао крупан допринос стварању и развоју нових медија, и заједно са Војиславом Добријевићем, великаном српског новинарства, Миодрагом Стојановићем - Дунђером, карикатуристом светског гласа, Властимиром Вељковићем и другим оставио снажан печат у журналистици.

Владимир Красић је веома поносан на двадесетак својих објављених књига поезије, у чему су му свесрдно пружали, како то обично сам каже, братску помоћ, пре свих његов професор књижевности Мирослав Миловановић, песник Раде Јовић и, посебно, његов друг по перу и вери професор др Никола Цветковић, са којим се спорио и борио да све што изађе испод његовог „ чекића “ буде филигрански дотерано и животно аутентично. Красић је савремену српску поезију обогатио са више драгоцених књига, неколико антологијских песама, као што су „ Умри тата “, „ Разљубак “ и циклус „ Новембар у Београду “. Његово надахнуто еротско и космичко певање о Ени и Марији Михајловић најбоље је одсликано у књизи „ Срце у трку “. Његова „ Саопштења “ су његов аманет и тестамент о животу чудака који је једино сам себе разумео, а све друге уважавао.

Имао је част да му књигу „ Марија Михајловић “ полетно и креативно илуструје знаменити српски песник Слободан Марковић алијас Либеро Маркони. Остало је незнано широј јавности да је Либеро Маркони последњу песму у којој је описао своју смрт на степеништу написао у кабинету Владимира Красића, у кули на деветом спрату зграде Борба у Београду, о чему постоји тонски запис.

О Владимиру Красићу су инспиративно писали: велики песник Слободан Марковић, Бранко Јовановић, Милош Милошевић, Мила Јанковић, Раде Јовић, Ева Рас, Мирослав Миловановић, Јован Кесар („ Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови? “), Радомир Мићуновић, Радомир Стевић Рас и други. Види књигу „ Човек из једног комада “ ( 2006. ), и сабрана дела у дигиталној форми под насловом „ Живот у једном комаду “ ( 2008. ), чији је уредник професор др Никола Цветковић. Књига има 15 000 страна и налази се у Народној библиотеци Србије.

Певање Владимира Красића је у знатној мери окренуто космичким мотивима који су изразитије присутни и онда када поетски промишља љубав и сновиђује еротски драматично и стално на ивици између живота и смрти. Космичке теме су присутне и у његовом певању о Београду, природи, свету и животу уопште. Он је у силовитом обухвату васељенских визија које су прожете астралном симболиком и када пева о „ Црној мачки “ ( „ кровови космоса “ ). На моменте он види заробљени космос, који му се отвара као на длану. У његовим стиховима прожима се космичко са свеживотним, лирско - етеристичко са емотивно раздешеним, интимистичко са боготворним.

Красић у поетском заносу види „ године урезане у образе / свемира “. Понекад, живот му се указује у васколиком хаосу, а паметни појединци киднули су у к о с м о с.

Његов космос испуњен је делотворном енергијом која зрачи у раздавању па се догађа необична светковина хаоса који он сагледава као модрооки цвет. А у једном прозном тексту (2) говори о томе како Она њему каже: „ Тврдо газиш - остани у модрим чарапама “. Овде песник трансформисан у наратора каже: „ Буди мој вечерњи облак који блуди небом снова “. Симболика облака у знаку је еротске обузетости. Поетска визија облака повезује се и са древним митолошким представама као и са зрачном симболиком Сунца, Месеца и сваковрсним пустињским привиђењима, оптичким обманама.

А у песми „ Ковчег љубави “ песник се пројектује у визијама како јаше „ беле облаке “ над Калемегданом. Тако Владимир Красић пева у књизи „ Саопштења “ ( Београд, 2001, стр. 8. ). Испод песме је забележено: „ Гордана. У 19,00 сати, на дан Светог Саве 2000 “. Помен Светога Саве упућује на боравиште душа.

Занимљиво је да се код источних Словена облаци често јављају у лирској вези са небеским пространствима. Његово небо је увек окупано сунцем и зачарано звездама. То су сфере у којима обитавају богови љубави са својом звезданом свитом и небеским дворјанима. Из ове сфере песник прелази у астрономско - астролошку визију и спекулацију о рађању космоса. Ту се привиђа сједињавање небеске жене са овоземаљским мужјаком. При том се јављају етерични простори, херметички за очитовану љубав затвореног југа „ где збивам туј и целивам “.

_______________

2. В. Красић, Тврдо газиш – остани у модрим чаарапама /Књиге/ „ Живот у једном комаду “, уредник професор др Никола Цветковић, Београд, 2008.

Парадокс, зар не? Светлост живота за песника и приповедача долази одозго и често је симболички израз божанства љубави.

У Красићевим поетским представама „ Дунав се улива у небо“, при чему се догађа превазилажење лепоте, светлости и сјаја. А та лепота се може искусити на земљи између две обале сна и бајке. Ту је визија неба, облака и страсти у спиритуалној равни са истинским атрибутима небеског свода, са звездама и астралним симболима у радости и Красићевом поимању живљења. Код њега се прожимају бајка, сан, реално и иреално, па онај који сања види лепоту звездане ливаде на којој је пуно тулипана, перуника и белих рада које милује поветарац и опрашује их космичким дахом да живе и божански се оплођују. А оне шире сладак звук и миомирис. А Владимир вешто хвата време срцем са најбестиднијим осмехом на свету целом. У ваздуху се причују небеска јата што поју песму какву људско ухо није чуло и разазнало. Ту су благословене путоказне звезде уместо очију. Космичка симболика овде чини да се руке преливају сребром у додиру са његовим слепоочницама. Он познаје човечице које својим светлом исијавају Богочовека и чисту космичку љубав.

Владимир Красић је овде створио небо љубави и земљу људског постојања и у центру свемира устоличио човечицу, коју је наткрилио. Небо љубави је духовно царство снова и поново успостављени еденски врт, насупрот кога се налази страст као страшни суд.

Владимир Красић је објавио две умне књиге са астролошким садржајем под занимљивим насловима: „ Књига о хороскопу “ и „ Књига о сновима “. Владимир песник, звездочатац и пророк своју прву књигу почиње реченицом: „ Не верујте – проверите “. А, онда „ неверне Томе “ преведе „ жедне преко воде “, па у хороскоп почну да верују чак и свештена лица. Владимир гледа у звезде и чита судбину дана и ноћи. Да је астроном, многи му не би ништа поверовали. Јер, кога год упитате која је крвна група, он то најчешће не зна, али, ако неког питате у ком је хороскопском знаку рођен, то зна.

Загледаност у пространство неба и свет небеских тела присутна је од давнина и уткана у митолошке представе света, а заснива се на две битне премисе, при чему средишњи, централни положај Земље ( геоцентрични систем ) прецизира неколико битних становишта. Та одређена становишта и премисе присутне су у студијским текстовима ове врсте Владимира Красића. Он зна да време, у својој суштини и по квалитету није једнако; „ Неопходно је знати које је време повољно за обављање одређених радњи да би се оне успешно спровеле; Стога се мора знати које време одговара одређеним делима . . . “ (3)

За Красића песника и ученог видовњака астрологија је учење о „ духовном смислу који делује у звездама “. Песник вешто преплиће астролошко и животно - симболичко, а нарочито онострано и овоземаљско, који се прожимају и надопуњују. Он у свом књижевно - поетском тексту на постмодернистички начин уноси фактографске појединости везане за дан и час разговора. У питању је знак. При том се песник на ефикасан начин служи постојећим цитатом:

„ Читам дневни хороскоп у „ Вечерњим новостима “ за двадесет и седми нобембар, у понедељак 1995. године:

_______________

3. Астролошки лексикон - астрологија - астрономија - космологија, приредио Удо Бекер, Дечје Новине, Горњи Милановац, 1992, стр. 20 - 21.

Како је лепо данас бити Водолија. Најзад дишете пуним плућима. И сваки тренутак дана бојите само својим бојама. Није вам стало до туђег мишљења. Спонтано идете у својим причама и захтевима до божанских висина. Ослобоћени сваке зависности, најзад сте на правом терену, измећу неба и земље. Другим речима – како на небу, тако и на земљи. Још само ако успете да и своје драге приволите на ваш посебан угао посматрања.

Живели хороскопи који нас варају и чине срећним “.

Овде, захваљујући наведеном цитату, нарација проширује основну и примарну игру означитеља на пространо поље животних догађања. Красић у поетско приповедање уноси дискурс другачијег порекла, укључујући га у контекст приповедања и помера позицију казивача и учесника у дијалогу. (4)

Мој скромни прилог недвосмислено показује, да је Владимир Красић значајна књижевно - уметничка и песничка појава у Србији, целим бићем окренута будућности. Он је, коначно, безнадежан случај, што је и наслов његове књиге песама, или случај В. К. Види се да Владимир Красић спретно користи космичку симболику у визионарском поетско - прозном комуницирању са читаоцима.

Због тога наставаљам ишчитавање многих његових објављених и „ затурених “ рукописа који чекају нека боља времена.

_______________

4. Светислав Јованов, Речник постмодерне - Са упутствима за радознале читаоце, Геопоетика, Београд, 1999, стр. 33.

Космичко - поетске визије и креативна употреба астрологије омогућују, по мом мишљењу трајност и одолевање његовом опусу који је утемељен на универзалним, промишљеним и, пре свега, поетским и студијски утемељеним вредностима.

Тако је записано у звездама 27. јануара 1943. године, на дан Светог Саве, када је нежна љубавница Венера пала у загрљај генијалног песника Меркура, окупана његовим Сунцем у Водолији, која воли као да су јој двадесет и две, а зна много као да јој је година сто.